Легат Милована Данојлића
Легат Милована Данојлића је репрезентативна збирка материјалних и културних добара коју је дародавац, српски књижевник и песник, Милован Данојлић, формирао у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где је уједно и члан оснивач, као и члан Управног одбора.[1] Легат чини више хиљада књига из песникове личне библиотеке, укључујући ретка прва издања, као и књиге са посветама, затим део личне архиве, неколико уметничких слика и велики број личних предмета.
 Милован Данојлић у посети Удружењу „Адлигат" | |
| Оснивање | 2011. |
|---|---|
| Локација | Београд Република Србија |
| Врста | Легат |
| Веб-сајт | https://adligat.rs/ |
О животу и каријери Милована ДанојлићаУреди
Милован Данојлић рођен је 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига. Након дипломирања на Одсеку за романистику Филолошког факултета у Београду, сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија. Члан је САНУ од 2000. године. Председник је Српске књижевне задруге.
Објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Пише поезију, прозу, есејистику и књижевну критику. Неке од најистакнутијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Како спавају трамваји“, „Драги мој Петровићу“, „Личне ствари – огледи о себи и другима“, „Балада о сиромаштву“. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира, Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику.
Добитник је многих награда, између осталог НИН-ове, Октобарске награде града Београда, Змајеве награде, Награде „Бранко Ћопић”, Награде „Исидора Секулић”, Награде „Десанка Максимовић”, Награде „Милош Ђурић” за преводилаштво.[2]
О легатуУреди
Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[3]
Данојлић је током година у више наврата поклањао Удружењу предмете, књиге и разне друге садржаје од великог културног значаја. У легату се налази део његове личне библиотеке - више хиљада књига пренетих из Ивановаца, али и из Поатјеа, укључујући и неке од најређих књига српске књижевности 20. века, између осталог прво издање „Ламента над Београдом“ Милоша Црњанског, из 1962. (Јоханесбург), штампано на посебном папиру у само 25 примерака[3], затим „Лирика“ Јована Дучића из 1943, књиге Иве Андрића на француском језику, уључујући и прво библиофилско издање „Травничке хронике” објављено на француском. Ово издање посебно је занимљиво јер се у Удружењу налази и Андрићево писмо упућено Марку Ристићу из 1951. године, управо у вези са тим издањем, где се Андрић консултује око понуде да дело преведе на француски.[4] Део легата је и преписка између Данојлића и Ристића коју чини 37 писама.
Данојлић је Удружењу поклонио и комплет часописа „Тајмсов књижевни додатак” (енгл. Times Literary Supplement), који је деценијама важио за водећи књижевни часопис у свету[5][6], а који је он годинама сакупљао и из Поатјеа, где му је стизао на адресу, преносио у свој дом у Ивановцима. Осим обимне литературе, у легату је и део песникове личне архиве, неколико рукописа, међу којима и рукопис његове прве збирке песама „Како спавају трамваји” (1959), и велики број личних предмета. У сталној поставци изложене су његова писаћа машина, мноштво пера која је имао обичај да сакупља, као и књиге са посветама, од којих се посебно истиче посвета руског Нобеловца и Данојлићевог пријатеља, Јосифа Бродског.
Радно времеУреди
Легат Милована Данојлића отворен је за посетиоце у оквиру Музеја српске књижевности на Бањици, четвртком, петком и суботом, уз претходно заказивање.
Фото-галеријаУреди
Део легата, писаћи сто и столица Данојлића
Део поставке, прва издања Црњанског, Дучића, посвета Бродског, лични предмети Данојлића
Писаћа машина Милована Данојлића
Лична библиотека Данојлића, део легата
Део библиотеке, стара и ретка издања
Посвета Данојлића Удружењу „Адлигат”, 2018.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ „Легат Милована Данојлића” (на језику: енглески). Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ а б Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Легати Данојлића и Марка С. Марковића у "Адлигату"”. www.rts.rs. Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ „Понешто од Светозара Милетића, Иве Андрића, С. Б. Цвијановића...”. Србија међу књигама. 6—18: 13. 2018. ISSN 2620-1801 — преко Удружењe за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
- ^ Fulford, Robert (пролеће 2014). „Neither Times, nor Literary, nor Supplement”. Queen's Quarterly. 121: 72 — 81. Архивирано из оригинала на датум 06. 04. 2017. Приступљено 11. 08. 2020.
- ^ „The Times Literary Supplement”. shop.exacteditions.com. Приступљено 11. 8. 2020.
Спољашње везеУреди
- Званична страница легата на веб-сајту Адлигата.