Легат Мирослава Премруа

Легат Мирослава Премруа је посебна библиотека, коју је Југословенско Министарство спољних послова откупило 1927. године у Риму и поклонило Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду. Исте године, она је у 29 сандука пренета из Рима у Београд.[1]

Легат Mирослава Премруа
Публикација из легата Мирослава Премруа
Оснивање1927.
ЛокацијаБеоград
 Република Србија
ВрстаЛегат

Историјат уреди

Легат Мирослава Премруа има 1345 инвентарних бројева са око 3000 свезака. Њена научна вредност је огромна. Садржи најопсежнију литературу о историји ренесансе, реформације, са богатом грађом за изучавање прошлости народа на југословенским просторима. То су, највећим делом, стара и врло ретка дела од XVI до XVIII века, највише на латинском и италијанском језику. Садржи и две инкунабуле штампане у Венецији 1483. године. Ту се налазе и дела која се односе на нашу историју, нпр. дело Chronica turcica објављено у Франкфурту 1578, скоро сва дела која је Јован Рајић користио стварајући своју Историју, објављену 1794. године, Cedrenus Georgius-а и његове Анале објављене у Базелу 1556, Nikeforos Gregoras-а са Историјом Константинопоља из 1569, Nicetas Acominatus-а са делом о грчким императорима из 1569. Ioannes Dubravius-а са Историјом из 1575, Historiae Byzantinae scriptores tres Greco-Latini из 1615. итд.[2]

О Мирославу Премруу уреди

Мирослав Премру је рођен 1871. године у Горици, а умро је 1944. у Горица. Био је словеначки истраживач. Основну школу и гимназију учио је у родном месту, а право у Бечу и Грацу. У Словенији је радио као правник до 1916. године када је отишао у Рим, где је остао све до 1924. После боравка у Трсту враћа се у Горицу. При крају живота ослепео је и оглувео. Док је био у Риму, истраживао је грађу из ватиканских архива која се односи на југословенске земље. Један део његове библиотеке откупило је 1926. године, у Риму, наше министарство иностраних послова и поклонило је Универзитетској библиотеци у Београду. Други део библиотеке Премру је оставио Народном музеју у Љубљани.[3]

Референце уреди

  1. ^ „BIBLIOTEKA MIROSLAVA PREMRUA MEĐU POSEBNIM BIBLIOTEKAMA U UNIVERZITETSKOJ BIBLIOTECI "SVETOZAR MARKOVIĆ" U BEOGRADU”. web.archive. Архивирано из оригинала 11. 09. 2014. г. Приступљено 30. 9. 2020. 
  2. ^ Филиповић, Даница. „Посебне библиотеке (легати) у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду”. Растко. Приступљено 30. 9. 2020. 
  3. ^ Марковић (1968). Универзитетска библиотека у Београду (1921—1945). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије. стр. 48.