Ледена коса
Ледена коса (енгл. hair ice), такође позната и као ледена вуна (енгл. ice wool) или брада од мраза (енгл. frost beard) тип је леда који се формира на угинулом дрвету попримајући облик фине, свиленкасте косе.[1] Донекле је неуобичајена, а јавља се углавном на северним ширинама између 45° и 55°, у широколисним шумама.[1][2] Метеоролог и проналазач континенталног дрифта, Алфред Вегенер, описао је ледену косу на влажном угинулом дрвету још 1918. године,[3] претпостављајући да су неке специфичне гљиве биле катализатор; ову теорију су, између осталог, 2005. године потврдили Герхарт Вагнер и Кристијан Мецлер.[4][5][6] Године 2015, гљива Exidiopsis effusa идентификована је као кључна за формацију ледене косе.[1]
Формација
уредиЛедена коса се формира на влажном, трулом дрвету широколисних биљака када је температура незнатно испод 0 °C (32 °F) а ваздух влажан.[1] Свака од глатких, свиленкастих ’власи’ има пречник од око 0,02 mm (0,00079 in) и дужину до око 20 cm (7,9 in).[1] Власи су крте, али буду увијене и таласасте.[1] Свој облик могу да задрже сатима, некад чак и данима.[1] Овај дуг век трајања указује на то да нешто спречава мале ледене кристале од рекристализовања у веће кристале, пошто до кристализације обично долази веома брзо при температурама око 0 °C (32 °F).[1]
Власи по свему судећи полазе из отвора медуларних зрака (никад са коре), а њихова дебљина може се упоредити с пречником канала медуларних зрака.[1] Комад дрвета који почне да производи ледену косу може да настави с тиме следећих неколико година.[1]
Године 2015, немачки и швајцарски научници идентификовали су гљиву Exidiopsis effusa као кључну за формацију ледене косе.[1] Гљива је пронађена на сваком узорку ледене косе који су истраживачи испитивали, а онемогућавајући деловање гљиве фунгицидом или врелом водом спречавао се и настанак ледене косе.[1] Гљива обликује лед у фине власи непознатим механизмом, а вероватно и стабилизује цео процес омогућавајући инхибитор за рекристализацију слично као антифризни протеини.[1][2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Hofmann, D.; Preuss, G.; Mätzler, C. (2015). „Evidence for biological shaping of hair ice” (PDF). Biogeosciences. 12: 4261—4273. doi:10.5194/bg-12-4261-2015. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ а б „Press Release: Fungus shapes hair ice – Researchers identify fungus responsible for peculiar ice filaments that grow on dead wood”. European Geosciences Union. 22. 7. 2015. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ Wegener, Alfred (1918). „Haareis auf morschem Holz”. Die Naturwissenschaften. 6 (1): 598—601.
- ^ Wagner, Gerhart (2005). Haareis – eine seltene winterliche Naturerscheinung. Was haben Pilze damit zu tun?. SZP/BSM. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ Wagner, Gerhart; Mätzler, Christian (2008). Haareis auf morschem Laubholz als biophysikalisches Phänomen Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016). Forschungsbericht Nr. 2008-05-MW. Universität Bern. Приступљено 22. 10. 2016. (линк за преузимање у PDF формату Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016))
- ^ Wagner, Gerhart; Mätzler, Christian (2009). Haareis – Ein seltenes biophysikalisches Phänomen im Winter. Naturwissenschaftliche Rundschau 62 (3): 117—123. ISSN 0028-1050.