Лени Кур
Лени Кур (хол. Lenny Kuhr; 22. фебруар 1950) је холандска певачица. Била је једна од четири победнице Песме Евровизије 1969. у Мадриду.
Лени Кур | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Helena Hubertina Johanna Kuhr |
Датум рођења | 22. фебруар 1950. |
Место рођења | Ајндховен, Холандија |
Занимање | певачица, телстописац |
Породица | |
Супружници | Роб Франк |
Музички рад | |
Активни период | 1967 - данас |
Биографија
уредиРођена је 22. фебруара 1950. у Ајндховену као Helena Hubertina Johanna Kuhr. Године 1967. започела је певачку каријеру у Холандији, изводећи песме попут француских шансона.[1] 1969. године представљала је Холандију на Песми Евровизије са својом композицијом De troubadour.[2] Била је једна од четири победнице те године. Освојила је 18 бодова.
Почетком седамдесетих Кур је постала успешнија у Француској него у својој домовини. Крајем 1978. године потписује уговор са издавачком кућом CNR. Тада објављује сингл Eenmaal in je leven. Године 1980. објављује песму Visite са француским бендом Лес Попис, која је постала велики хит у њеној родној Холандији.[3] Након те песме, уследио је низ мање успешних песама које нису остваривали пласмане на Холандску музичку топ листу. 1984. и 1985. није објављивала нове песме.[4] 1986. је објавила ЛП Quo vadis, којег је описала као "духовни, на једноставно артикулираном, на нормалном језику, поетском језику [...] који није повезан са било којом религијом". Издала га је на сопствени рачун јер ниедна издавачка кућа није хтела преузети ризик објаве. 1990. објављује нови албум De blauwe nacht.
Кур је 1982. године била водитељица такмичења Nationaal Songfestival, холандског националног избора за Песму Евровизије 1982.
Кур је била један од извођача који су снимили песму Shalom from Holland као знак солидарности са израелским народом, током рата са Ираком 1991. године.
Поводом 40 година каријере објавила је албум са 40 својих уживо снимљених песама. 2008. и 2009. године је одржала низ концерата по Холандији и добила је медаљу за пријатеља града Ајндховена.[5] 2017. године је објавила албум Gekust door de eeuwigheid, који је посветила свом оцу који је умро непосредно пре издавања албума.[6] Исте године је добила награду за животно дело од организације Buma NL.[7]
Поводом 50. годишњице победе на Песми Евровизије објавила је албум Het lied gaat door, у знак сећања на победу. Холандска телевизија AVROTROS је направила документарац о њеној победи из 1969. године под називом Vijftig jaar troubadour.[8]
Лични живот
уредиКур је прешла у јудаизам. 2003. удала се за Роба Франка. Има двије ћерке из првог брака које живе у Израелу.[9]
Албуми
уреди- 1969: De troubadour
- 1971: De zomer achterna
- 1972: Tout ce que j'aime / Les enfants
- 1972: De wereld waar ik van droom
- 1974: God laat ons vrij
- 1976: 'n Dag als vandaag
- 1980: Dromentrein
- 1981: Avonturen
- 1982: Oog in oog
- 1983: De beste van Lenny Kuhr
- 1986: Quo vadis
- 1988: Lenny Kuhr
- 1990: Het beste van Lenny Kuhr
- 1990: De blauwe nacht
- 1992: Heilig vuur
- 1994: Altijd heimwee
- 1997: Gebroken stenen
- 1997: Stemmen in de nacht
- 1999: Oeverloze liefde
- 2000: Visite
- 2001: Hollands glorie
- 2001: Fadista
- 2004: Op de grens van jou en mij
- 2005: Panta Rhei
- 2007: 40 Jaar verliefd
- 2010: Hollands glorie
- 2010: Mijn liedjes mijn leven
- 2011: Liefdeslied
- 2013: Wie ben je
- 2017: Gekust door de eeuwigheid
- 2019: Het lied gaat door
Референце
уреди- ^ Het vrije volk : democratisch-socialistisch dagblad » 05 apr 1969 - Art. 235 | Delpher
- ^ Nieuwsblad van het Noorden » 31 maa 1969 - Art. 181 | Delpher
- ^ „Goud/Platina”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2018. г. Приступљено 04. 01. 2020.
- ^ Eilanden-nieuws. Christelijk streekblad op gereformeerde grondslag | 7 augustus 1987 | pagina 2 - Krantenbank Zeeland
- ^ nederlandstalig | De Volkskrant
- ^ Lenny Kuhr en haar spirituele weg: Verlies jezelf, om jezelf te kennen | Trouw
- ^ Ronnie Flex en Lenny Kuhr winnen Buma NL Award | NU - Het laatste nieuws het eerst op NU.nl
- ^ Het levensverhaal van levende legende Lenny Kuhr in documentaire “50 jaar troubadour”
- ^ NRC Handelsblad » 06 jun 1973 - Art. 73 | Delpher