Лентикуларна галаксија

Лентикуларна или сочиваста галаксија је галаксија која представља прелазни тип између елиптичних и спиралних галаксија у Хабловој класификационој шеми. Лентикуларне галаксије су галаксије које имају диск (као спиралне) које су потрошиле или изгубиле своју међузвездану материју (што је одлика елиптичних галаксија). Због својих слабо оцртаних спиралних грана, често је тешко разликовати лентикуларне галаксије од елиптичних, ако се посматрају спреда, односно ако нам је окренута њихова предња страна (наличје). Међутим, оне могу да задрже значајно присуство прашине у својим дисковима. Као резултат, оне се састоје углавном од звезда које старе (попут елиптичних галаксија). Упркос морфолошким разликама, лентикуларне и елиптичне галаксије деле заједничка својства као што су спектралне карактеристике и односи скалирања. Обе се могу сматрати галаксијама раног типа које се пасивно развијају, барем у локалном делу свемира. Повезивање галаксија Е са галаксијама S0 даје галаксије ES са дисковима средње величине.

Галаксија Вретено (NGC 5866), лентикуларна галаксија у сазвежђу Змај. Ова слика показује да лентикуларне галаксије могу задржати знатну количину прашине у свом диску. Гаса има мало или је посве одсутан, и стога се сматра да су дефицитарне у међузвезданој материји.

Лентикуларна галаксија НГЦ 5010

У Хабловом низу лентикуларне галаксије се класификују као S0, SB0, E8

Де Вокулерова класификација додаје типове SA0, SAB0

Морфологија и структура

Класификација

NGC 1387 има велики нуклеарни прстен. Ова галаксија је члан кластера Форнакс.

Проценат галаксија са одређеним односом осовина (мала/велика) за узорак лентикуларних и спиралних галаксија. Уметак је визуелна репрезентација профила било које у специфицираном односу мале (б) према главној (а) оси.

Лентикуларне галаксије су јединствене по томе што имају видљиву компоненту диска, као и истакнуту компоненту испупчења. Оне имају много већи однос испупчења и диска од типичних спирала и немају канонску структуру спиралног крака као галаксије касног типа, а ипак могу да имају централну траку. Ова доминација испупчења се може видети у дистрибуцији осе (тј. у односу између посматране мале и велике осе галаксије диска) узорка лентикуларне галаксије. Расподела за лентикуларне галаксије постојано расте у опсегу од 0,25 до 0,85, док је дистрибуција за спирале у суштини равна у том истом опсегу. Већи аксијални односи се могу објаснити посматрањем галаксија са лица диска или узорком сфероидних (у којима доминирају избочине) галаксија. Ако се гледају две галаксије диска са ивице, једну са испупчењем и једну без испупчења, галаксија са истакнутим испупчењем ће имати већи аксијални однос ивице на односу на галаксију без испупчења на основу дефиниције аксијалног односа. Тако ће узорак галаксија диска са истакнутим сфероидним компонентама имати више галаксија при већим аксијалним односима. Чињеница да дистрибуција лентикуларних галаксија расте са повећањем уоченог аксијалног односа имплицира да лентикуларне галаксије доминирају централном компонентом испупчења.

Лентикуларне галаксије се често сматрају слабо схваћеним прелазним стањем између спиралних и елиптичних галаксија, што резултира њиховим средњим положајем у Хабловој секвенци. Ово је резултат тога што лентикулари имају истакнуте компоненте диска и избочине. Ова компонента диска је обично без особина, што онемогућава систем класификације сличан спиралним галаксијама. Пошто је компонента испупчења обично сферна, класификације елиптичних галаксија такође нису погодне. Лентикуларне галаксије су стога подељене у подкласе на основу количине присутне прашине или истакнутости централне пречке. Класе лентикуларних галаксија без пречке су S0₁, S0₂, и S0₃ где бројеви у индексу означавају количину апсорпције прашине у компоненти диска; одговарајуће класе за сочива са централном шипком су S0₁, S0₂, и S0₃.

Сершикова декомпозиција

Профили површинског сјаја лентикуларних галаксија су добро описани збиром Сершиковог модела за сфероидну компоненту плус модела експоненцијалног опадања (Сершиков индекс n ≈ 1) за диск, а често и треће компоненте за траку. Понекад се примећује скраћивање у профилима површинског осветљења лентикуларних галаксија на ~ 4 дужине скале диска. Ове карактеристике су у складу са општом структуром спиралних галаксија. Међутим, избочена компонента сочива је ближе повезана са елиптичним галаксијама у смислу морфолошке класификације. Овај сфероидни регион, који доминира унутрашњом структуром лентикуларних галаксија, има стрмији профил површинске светлости (Сершиков индекс се обично креће од n = 1 до 4) од компоненте диска. Узорци лентикуларних галаксија разликују се од популације елиптичних галаксија без диска (искључујући мале нуклеарне дискове) кроз анализу профила њихове површинске светлости

Пруге

Као и спиралне галаксије, лентикуларне галаксије могу имати централну структуру пруга. Док систем класификације нормалних лентикулара зависи од садржаја прашине, лентикуларне галаксије пругама се класификују према истакнутости централне пруге. Галаксије SB0₁ имају најмање дефинисану структуру шипки и класификоване су само као оне са благо појачаним сјајем површине дуж супротних страна централног испупчења. Истакнутост траке се повећава са бројем индекса, тако да галаксије SB0₃, попут NGC 1460, имају веома добро дефинисане пруге које се могу протезати кроз прелазни регион између избочине и диска. NGC 1460 је заправо галаксија са једном од највећих шипки које се могу видети међу лентикуларним галаксијама. Нажалост, својства шипки у лентикуларним галаксијама нису детаљно истражена. Разумевање ових својстава, као и разумевање механизма формирања шипки, помогло би да се разјасни историја формирања или еволуције лентикуларних галаксија.

SB0₁ (NGC 2787)

SB0₂ (NGC 1533)

SB0₃ (NGC 1460)

Прукгасте лентикуларне галаксије са пречкама по класификацији.

Избочине у облику кутије

NGC 1375 и NGC 1175 су примери лентикуларних галаксија које имају такозвана испупчења у облику кутије. Класификоване су као SB0 pec. Испупчења у облику кутије се виде у рубним галаксијама, углавном спиралним, али ретко лентикуларним.

Садржај

Састав лентикуларних галаксија је у многим аспектима сличан елиптичним. На пример, обе се састоје од претежно старијих, дакле црвенијих звезда. Сматра се да су све њихове звезде старије од око милијарду година, у складу са њиховим отклоном од Тули-Фишерове релације. Поред ових општих звезданих атрибута, глобуларна јата се чешће налазе у лентикуларним галаксијама него у спиралним галаксијама сличне масе и сјаја. Такође имају мало или нимало молекуларног гаса (отуда недостатак формирања звезда) и немају значајну емисију водоника α или на 21 cm. Коначно, за разлику од елиптичких, оне и даље могу имати значајну прашину.

Види још

• Активна галаксија
• Групе и скупови галаксија
• Елиптична галаксија
• Историја сазнања о галаксијама, скуповима галаксија и великим структурама
• Класификација галаксија
• Настанак и еволуција галаксија
• Неправилна галаксија
• Патуљаста галаксија
• Патуљаста елиптична галаксија
• Патуљаста сфероидна галаксија
• Премошћена спирална галаксија
• Прстенаста галаксија
• Сејфертова галаксија
• Спирална галаксија
• Списак галаксија
• Списак најближих галаксија

Литература

• Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7. 
• Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596 . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545. 
• Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G. 
• Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x . 
• Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii. 
• Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1. 
• Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x . 
• Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2. 
• Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M. 
• Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2. 
• Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7. 
• Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983 . 
• O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9. 
• Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green. 

Спољашње везе

• Лентикуларне галаксије на SEDS Месје странама