Летеће лисице

Летеће лисице (Pteropus) су род плодоједних слепих мишева са њушком и великим ушима налик лисичјим. Насељавају тропске и суптропске делове света.[2] Око 60 врста летећих лисица је распрострањено по јужној и југоисточној Азији, Аустралији, приобаљу источне Африке, као и по многим острвима западног пацифика и Индијског океана.

Летеће лисице
Pteropus melanotus natalis - the Christmas Island flying-fox.jpg
Pteropus melanotus natalis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Pteropus

Brisson, 1762
Типска врста
Vespertilio niger[1]
Kerr, 1792
Pteropus range.jpg
Распрострањеност врста из рода летећих лисица

Ови слепи мишеви проводе дане одмарајући се високо у крошњама дрвећа, излазећи из  шумског балдахина тек у сутон, полазећи у потрагу за храном. Плодоједни слепи мишеви узлећу тако што се спуштају са грана, па су зато пожељнија висока стабла као места за узлетање. Понекад се плодоједни слепи мишеви одмарају окупљени у огромном броју. На Филипинима су се летеће лисице знале окупљати у групама од 100.000 чланова пре него што крену у лов, а губитак станишта је драстично смањио њихов број. Плодоједни слепи мишеви су на удару ловаца због меса, које се у многим земљама сматра деликатесом. У неким земљама узгајачи воћа и поврћа сматрају их штеточинама. Изоловане популације су рањиве на локалне катастрофе као што су тропске олује. Током последњих 50 година изумрле су две врсте рода летећих лисица (Pteropus), а многе друге су озбиљно угрожене.[3]

Таксономија и етимологијаУреди

Име рода Pteropus сковао је француски зоолог Матирен Жак Брисон 1762.[4] Пре 1998, ауторство рода је понекад признавано немачком природњаку Јохану Кристиану Поликарпу Еркслебену.[5] Иако је Брисонова публикација (1762) претходила Еркслебеновој публикацији (1777), неки аутори су давали предност Еркслебену, на тај начин не поштујући принцип приоритета, јер се Брисон у својој публикацији није конзистентно придржавао биномне номенклатуре.[6] Међународна комисија за зоолошку номенклатуру (енгл. International Commission on Zoological Nomenclature (ICZN)) је 1998, донела одлуку, да је Брисонова публикација из 1762. одбијено дело из номенклатурних разлога. Међутим, упркос одбацивању већег дела публикације, ICZN је донео одлуку да задржи неколико десетина имена родова именованих у овом делу и да задрже Брисона као аутора, један од тих родова је и Pteropus.[1]

Типска врста рода је маурицијуска летећа лисица (Pteropus niger), која је првобитно названа Vespertilio vampyrus niger, Robert Kerr 1792.[7] Одлуку да је P. niger типска врста донела је ICZN.[6]Pteropus” је кованица старогрчких речи „pterón” - крило и „poús” - стопало. Назив летеће лисице се за врсте овог рода користи још од 1759, ако не и раније.[8]

ВрстеУреди

Acerodon jubatus

Acerodon celebensis

P. personatus

Neopteryx frosti

P. macrotis

P. mahaganus

P. gilliardorum

P. woodfordi

P. molossinus

P. tokudae

P. pelagicus

P. scapulatus

P. lombocensis

P. livingstonii

P. voeltzkowi

P. dasymallus

P. pumilus

P. rodricensis

P. vampyrus

P. lylei

P. medius

P. aldabrensis

P. rufus

P. seychellensis*

P. niger*

P. seychellensis*

P. niger*

P. pselaphon

P. capistratus

P. ennisae

P. vetulus

P. nitendiensis

P. tuberculatus

P. anetianus

P. samoensis

P. fundatus

P. rayneri

P. rennelli

P. cognatus

P. poliocephalus

P. ornatus

P. hypomelanus*

P. griseus

P. speciosus

P. hypomelanus*

P. neohibernicus

P. conspicillatus

P. alecto

P. tonganus

P. ualanus

P. admiralitatum

P. pohlei

P. mariannus

P. pelewensis*

P. yapensis

P. pelewensis*

Филогенија рода Pteropus на основу митохондријалног cytochrome b и rRNA12S.[9]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 ICZN (1998). „Opinion 1894. Regnum Animale ..., Ed. 2 (M.J. Brisson, 1762): rejected for nomenclatural purposes, with the conservation of the mammalian generic names Philander (Marsupialia), Pteropus (Chiroptera), Glis, Cuniculus, and Hydrochoerus (Rodentia), Meles, Lutra and Hyaena (Carnivora), Tapirus (Perissodactyla), Tragulus and Giraffa (Artiodactyla)”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 55 (1): 64—71. 
  2. ^ Nowak, R. M., ур. (1999). Walker's Mammals of the World. 1 (6 изд.). стр. 264—271. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
  3. ^ SVETSKA ENCIKLOPEDIJA ŽIVOTINJA izdavač: ,,MUN“ D.O.O godina izdanja 2007. Strana
  4. ^ Brisson, A. D. (1762). Regnum Animale in Classes IX distributum sive synopsis methodica. Lugduni Batavorum :Apud Theodorum Haak, 1762. стр. 153—155. 
  5. ^ Erxleben, J. C. P. (1777). Io. Christ. Polyc. Erxleben Phil. D. ... Systema regni animalis per classes, ordines, genera, species, varietates : cvm synonymia et historia animalivm : Classis I. Mammalia. Lipsiae :Impensis Weygandianis,1777. стр. 130—141. 
  6. 6,0 6,1 Jackson, S.; Jackson, S. M.; Groves, C. (2015). Taxonomy of Australian mammals. Csiro Publishing. стр. 238. ISBN 978-1486300136. 
  7. ^ Kerr, R.; Gmelin, J. F. (1792). The Animal Kingdom Or Zoological System of the Celebrated Sir Charles Linnaeus: Class I. Mammalia (class II. the Birds): Containing a Complete Systematic Description, arrangement, and nomenclature, of all the known species and varieties of the mammalia, or animals which give suck to their young. Edinburgh :Printed for A. Strahan, and T. Cadell, London, and W. Creech, Edinburgh,1792. стр. 90—91. 
  8. ^ „Flying Fox”. Merriam-Webster.com. Merriam-Webster, n.d. Приступљено 5. 6. 2018. 
  9. ^ Almeida, Francisca C; Giannini, Norberto P; Simmons, Nancy B; Helgen, Kristofer M (2014). „Each flying fox on its own branch: A phylogenetic tree for Pteropus and related genera (Chiroptera: Pteropodidae)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 77: 83—95. PMID 24662680. doi:10.1016/j.ympev.2014.03.009. 

Спољашње везеУреди