Википедија

Лечење страха од рецидива рака

Лечење страха од рецидива рака (такође и страх од прогресије рака ) представља посебан ентитет у лечењу болесника са раком, и један је од најчешће цитираних брига особа које су преживеле рак. Иако се ова врста страха схвата као адаптивна реакција организма, а не као нереални или неуротични страх, висок ниво страха од понављања рака може довести до значајног емоционалног стреса. Иако класични инструменти за процену анксиозних поремећаја нису ефикасни у страху од понављања рака, данас су за ту намену развијени и потврђени специфични упитници.[1]

Након хируршког уклањања рака бројне терапије помажу пацијентима да уклоне страх од рецидива рака

Страх од ревидива рака

уреди

Страх од ревидива рака - дефинише се као „страх, анксиозност или забринутост да се рак може вратити (рецидивирати) или да ће можда напредовати.

Такво емоционално стање често доводи до ситуације у којој, упркос одсуству било каквих симптома или канцерогених промена у телу, болест постоји у машти и мислима особе захваћене карцинофобијом[2] и постаје стварна за њега.[3]

Страх од ревидива рака може бити узрокована не само страхом за сопствено здравље, већ и за здравље и живот сродника

Опште информације

уреди

Многи људи који заврше лечење рака у почетку су веома свесни нових симптома. Често доживљавају бол, или бол и оток у свом телу као знак да се рак вратио. Ово може потрајати неколико месеци. Није необично веровати да је све знак да се рак вратио. Иако је ово сасвим нормално понашање и често нестаје с временом, пацијентима се саветује да одмах посете свог лекара опште праксе или лекара онколога за савет ако је веома забринути због нових симптома.[4]

Болесници лечени од рака такође морају имати на уму да њихово тело може изгледати, осећати се и понашати се сасвим другачије него пре третмана. Важно је знати да су и немир и страх од поновног појављивања рака нормална осећања након третмана, чии интентитет углавном опада.[5]

Епидемиологија

уреди

Чини се да преваленција страха од рецидива варира и може бити и до 70% код пацијентима који пријављују недостатак подршке у овој области.[6] Психијатријски коморбидитети су чести код пацијената са раком, посебно депресивне епизоде, анксиозни поремећаји и поремећаји прилагођавања. Преваленција тачака за депресију и дистимију, је 10,2% за поремећаје анксиозности и 12,5% за поремећаје прилагођавања.[7] Психијатријски коморбидитети доводе до значајног смањења квалитета живота пацијената са раком и такође су повезани са лошијом прогнозом.[8]

Знаци и симптоми

уреди

Људи са значајним страхом од поновног појављивања рака могу имати:[9]

  • проблема са спавањем и јелом,
  • тешкоће се концентриратијом
  • повећани физички проблеме,
  • узнемиреност и ризик од посттрауматског стресног поремећаја.
  • проблеме са доношењем одлуке да се повуку се из учешћа у активностима које су им некада пружале радост и испуњење.

Компликације

уреди

Карцинофобија значајно отежава људско функционисање. Стално фокусирање на могућност рецидива болести доводи до погоршања ефикасности и у професионалној и приватној сфери. Често пацијент губи контакт са пријатељима јер не излази из куће, занемарује себе и своју породицу, изолући се у страху и тузи.

Такође јача уверење да су нечији аргументи тачни, што може довести до јаких емоционалних поремећаја, укључујући депресију. Страх понекад може доминирати у свим областима живота и у екстремним случајевима онемогућити рад или значајно пореметити породичне односе.

Терапија

уреди

Развијено је неколико терапијских концепата за решавање анксиозности прогресије. Показало се да групна терапија заснована на принципима когнитивног понашања смањује страх од прогресије у рехабилитационом болничком окружењу и такође је показала – уз неке модификације – неке обећавајуће ефекте у пилот фази за амбулантно окружење.

Кључни елементи су самопосматрање, технике засноване на изложености, технике уздржавања и примена промена понашања.[10][11]

Лечење депресивних епизода код пацијената са карциномом не разликује се значајно од лечења пацијената без рака и неке од метода наведене су у неколико смерница.[12][13]

Међутим, због преклапања симптома рака и депресије, потребна је посебна пажња у дијагностичком процесу. Нежељени ефекти и интеракције антидепресива такође треба узети у обзир (нпр интеракције између неких антидепресива и тамоксифена).

Постоје бројни докази да психотерапеутске интервенције побољшавају симптоме депресије код пацијената са раком у различитим стадијумима болести.[14][15] Класични терапијски приступи као што је когнитивна бихејвиорална терапија су истражени, а недавно су развијени и специјални програми лечења. У психотерапијском третману, потребно је узети у обзир специфично окружење лечења, стадијум болести, симптоме физичког стреса и егзистенцијалну претњу. Слични принципи, иако мање детаљно истражени, важе за анксиозне поремећаје, где психотерапеутски и психофармаколошки третман отприлике следи смернице за лечење пацијената без рака.[16][17]

Други програм, који се заснива на Левентхаловом моделу саморегулације болести, користи психоедукацију, когнитивно реструктурирање и модификацију понашања у индивидуалном терапијском окружењу и недавно је показао значајна побољшања код преживелих од рака дојке, простате и колоректалног карцинома.[18]

Друге пилот студије које су показале обећавајуће резултате су у току.[19][20][21]Saalschütz, L. (1890). „A summation formula”. (Schlömilch's) Zeitschrift für Mathematik und Physik. 35: 186—188. JFM 22.0262.03. 

Улога породице

уреди

Породице оболелих од рака подржавају своје оболеле чланове практично и емоционално, што их чини значајним фактором за званичну здравствену заштиту. Претходна истраживања о преживелима од рака дојке сугеришу да мајке имају тенденцију да пријављују већи страх од поновног јављања рака (СПЈР) од оних које нису мајке и да се СПЈР разликује по етничкој припадности, што су установила истраживања која су често третира мајчинство и расу као одвојене ентитете помоћу којих је испитиван ниво СПЈР. [22]

Извори

уреди
  1. ^ Thewes, Belinda; Butow, Phillis; Zachariae, Robert; Christensen, Soren; Simard, Sébastien; Gotay, Carolyn (2011-10-21). „Fear of cancer recurrence: a systematic literature review of self‐report measures”. Psycho-Oncology. 21 (6): 571—587. ISSN 1057-9249. doi:10.1002/pon.2070. 
  2. ^ Adamczyk K. i in., Rzadkie fobie specyficzne-rodzaje i leczenie, „Via Medica 2018”, t. 15, nr 3, s. 148–154.
  3. ^ Wolańczyk T., Komender J., Zaburzenia emocjonalne i behawioralne u dzieci, PZWL, Warszawa 2005, s. 154.
  4. ^ Węsierska-Gądek I.A., Czy można świadomym stylem życia zredukować indywidualne ryzyko zachorowania na raka? Fakty i mity o etiologii chorób nowotworowych, „Psychoonkologia 2018” 22 (1), s. 23-33.
  5. ^ „Strah od povratka”. Lymphoma Australia (на језику: хрватски). Приступљено 2024-01-16. 
  6. ^ Simard, Sébastien; Thewes, Belinda; Humphris, Gerry; Dixon, Mélanie; Hayden, Ceara; Mireskandari, Shab; Ozakinci, Gozde (2013-03-10). „Fear of cancer recurrence in adult cancer survivors: a systematic review of quantitative studies”. Journal of Cancer Survivorship. 7 (3): 300—322. ISSN 1932-2259. doi:10.1007/s11764-013-0272-z. 
  7. ^ Arbeitsgemeinschaft der wissenschaftlichen medizinischen Fachgesellschaften (AWMF). Guideline (S3-Leitlinie): “Psychoonkologische Diagnostic Beratung und Behandlung von erwachsenen Krebspatienten”. 31.01.2014. Available at: http://www.awmf.org/leitlinien/detail/ll/032051OL.html. Accessed September 1. 2017 [Google Scholar]
  8. ^ Sotelo, Jorge Luis; Musselman, Dominique; Nemeroff, Charles (2014). „The biology of depression in cancer and the relationship between depression and cancer progression”. International Review of Psychiatry. 26 (1): 16—30. ISSN 0954-0261. doi:10.3109/09540261.2013.875891. 
  9. ^ „Living in fear: Cancer recurrence”. Mayo Clinic Health System (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-17. 
  10. ^ Herschbach, Peter; Book, Katrin; Dinkel, Andreas; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard (2009-10-29). „Evaluation of two group therapies to reduce fear of progression in cancer patients”. Supportive Care in Cancer. 18 (4): 471—479. ISSN 0941-4355. doi:10.1007/s00520-009-0696-1. 
  11. ^ Herschbach, Peter; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard; Book, Katrin; Dinkel, Andreas (2009-11-04). „Group Psychotherapy of Dysfunctional Fear of Progression in Patients with Chronic Arthritis or Cancer”. Psychotherapy and Psychosomatics. 79 (1): 31—38. ISSN 0033-3190. doi:10.1159/000254903. 
  12. ^ National Cancer Institute (NCI). Depression. Available at: https://www. cancer.gov/about-cancer/coping/feel ings/depression-hp-pdq/#section/_1. Accessed September 20. 2017 [Google Scholar]
  13. ^ Li, Madeline; Kennedy, Erin B.; Byrne, Nelson; Gérin-Lajoie, Caroline; Katz, Mark R.; Keshavarz, Homa; Sellick, Scott; Green, Esther (2016). „Management of Depression in Patients With Cancer: A Clinical Practice Guideline”. Journal of Oncology Practice. 12 (8): 747—756. ISSN 1554-7477. doi:10.1200/jop.2016.011072. 
  14. ^ Osborn RL., Demoncada AC., Feuerstein M (2006). „Psychosocial interventions for depression, anxiety, and quality of life in cancer survivors: meta-analyses”. Int J Psychiatry Med. 36 (1): 13—34. .
  15. ^ Akechi, T; Onishi, J; Morita, T; Furukawa, TA (2005-10-19), Psychotherapy for depression among incurable cancer patients, John Wiley & Sons, Ltd, Приступљено 2024-01-16 
  16. ^ Rayner L., Price A., Hotopf M., Higginson IJ (2011). „The development of evidence-based European guidelines on the management of depression in palliative cancer care”. Eur J Cancer. 47: 702—712. .
  17. ^ Howell D., Keshavarz H., Esplen MJ., et al. on behalf of the Cancer Journey Advisory Group of the Canadian Partnership Against Cancer. A pan Canadian practice guideline: screening, assessment and care of psychosocial distress (depression, anxiety) in adults with cancer. Canadian Partnership Against Cancer (Cancer Journey Advisory Group) and the Canadian Association of Psychosocial Oncology. 2015. Available at: https://www.capo. ca/wp-content/uploads/2010/10/Distress_guideline_CAPO_201 50731 1.pdf. Accessed September 20, 2017
  18. ^ van de Wal M., Thewes B., Gielissen M., Speckens A., Prins J (2017). „Efficacy of blended cognitive behavior therapy for high fear of recurrence in breast, prostate, and colorectal cancer survivors: the SWORD study, a randomized controlled trial”. J Clin Oncol. 35 (19): 2173—2183. .
  19. ^ Lebel S., Maheu C., Lefebvre M.,; et al. (2014). „Addressing fear of cancer recurrence among women with cancer: a feasibility and preliminary outcome study”. J Cancer Surviv. 8 (3): 485—496. . [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ Smith A., Thewes B., Turner J.,; et al. (2015). „Pilot of a theoretically grounded psychologist-delivered intervention for fear of cancer recurrence (Conquer Fear)”. Psychooncology. 24 (8): 967—970. . [PubMed] [Google Scholar]
  21. ^ Butow, Phyllis N.; Bell, Melanie L.; Smith, Allan B.; Fardell, Joanna E.; Thewes, Belinda; Turner, Jane; Gilchrist, Jemma; Beith, Jane; Girgis, Afaf; Sharpe, Louise; Shih, Sophy; Mihalopoulos, Cathrine (2013). „Conquer fear: Protocol of a randomised controlled trial of a psychological intervention to reduce fear of cancer recurrence”. BMC Cancer. 13. PMID 23617696. doi:10.1186/1471-2407-13-201  . 
  22. ^ Acheampong, Rechael; Bergman, Katelynn; Sweeny, Kate; Wilson, Melissa (2020). „Fear Of Cancer Recurrence Among Black And White Mothers”. UC Riverside Undergraduate Research Journal Submit. 14 (1). ISSN 2639-4103. doi:10.5070/RJ5141049261. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лечење_страха_од_рецидива_рака&oldid=27859541”