Логопедија

Логопедија
Логопедија
MeSH	D013066
	[уреди на Википодацима]

Логопедија се бави превенцијом, откривањем, дијагностиковањем и третманом поремећаја људске комуникације.^[1] Појам комуникација у овом контексту користи се у најширем смислу свега онога што се односи на човека, али искључује значења која се односе нпр. на електронске комуникације (телекомуникације) и сл.

Логопедија као наука и струка остварује своје темељне задатке на подручју превенције, процене и интервенције у случајевима поремећаја људске комуникације, њиховог третмана и научног проучавања. Људска комуникација у овом контексту обухвата све процесе и функције повезане с производњом говорног и писаног језика, као и облике невербалне комуникације.

Дефиниције

Логопедија је наука која се бави превенцијом, откривањем, дијагностиковањем и третманом поремећаја хумане комуникације под којом се подразумевају сви они процеси и функције који су повезани са продукцијом говора, перцепцијом и продукцијом оралнога и писанога језика, као и облицима невербалне комуникације (дефиниција Европског Удружења логопеда – CPLOP).

Логопед је независан стручњак чије се централне активности остварују на подручју превенције, процене и интервенције у случајевима поремећаја хумане комуникације, њиховог третмана и научног истраживања (дефиниција светског удружења логопеда и фонијатара –IALP), а логопедија је струка у развоју на линији примењене и чисте науке.

Референце

^ Brady, MC; Kelly, H; Godwin, J; Enderby, P (16. 5. 2012). „Speech and language therapy for aphasia following stroke.”. The Cochrane database of systematic reviews. 5: CD000425. PMID 22592672. doi:10.1002/14651858.CD000425.pub3.

Литература

Fisher SE, Scharff C (2009). „FOXP2 as a molecular window into speech and language”. Trends Genet. 25 (4): 166—77. PMID 19304338. doi:10.1016/j.tig.2009.03.002. ^{[мртва веза]}
„Discussion Meeting Issue 'Language in developmental and acquired disorders: converging evidence for models of language representation in the brain' - Table of Contents”. Royal Society Publishing. 2014. Приступљено 31. 12. 2013.
Nelson HD, Nygren P, Walker M, Panoscha R (2006). „Screening for speech and language delay in preschool children: systematic evidence review for the US Preventive Services Task Force”. Pediatrics. 117 (2): e298—319. PMID 16452337. doi:10.1542/peds.2005-1467.
Howell, Peter (2011). Recovery from stuttering. New York: Psychology Press/Taylor Francis Group. ISBN 978-1-84872-916-2. OCLC 814245820.

Спољашње везе

[Brady2012-1] Brady, MC; Kelly, H; Godwin, J; Enderby, P (16. 5. 2012). „Speech and language therapy for aphasia following stroke.”. The Cochrane database of systematic reviews. 5: CD000425. PMID 22592672. doi:10.1002/14651858.CD000425.pub3.

[1]