Луелин Велики

Луелин Велики (велш. Llywelyn Fawr), правим именом Луелин ап Јорвет (велш. Llywelyn ap Iorwerth) био је владар Велшана у 13. веку.[1][2]

Велс око 1217: жуто означава Луелинове поседе, а сиво поседе његових вазала. Зелено означава енглеске поседе.

ИсторијаУреди

После битке код Хестингса и пада англосаксонске Енглеске под власт Нормана (1066), Виљем Освајач је већ око 1070. загосподарио граничним областима Велса и претворио их у марке, али су унутрашње области Велса остале, у суштини, независне. Користећи се нередима у Енглеској током владе краља Јована без Земље (1099-1215), Луелин ап Јорвет (1194-1240), краљ Гвинета, успешно се са својом војском одупирао енглеској доминацији. Под својом влашћу поново је ујединио готово читав Велс, изузев велшких крајина и грофовија Пембрук и Гламоган на крајњем југу. Његов унук био је Луелин ап Грифид (1246-1282), последњи независни владар Велшана.[1][2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војна енциклопедија (књига 10). стр. 423. 
  2. ^ а б „Кратка историја Велса” (PDF).