Луелин Велики
Луелин Велики (велш. Llywelyn Fawr), правим именом Луелин ап Јорвет (велш. Llywelyn ap Iorwerth) био је владар Велшана у 13. веку.[1][2]
ИсторијаУреди
После битке код Хестингса и пада англосаксонске Енглеске под власт Нормана (1066), Виљем Освајач је већ око 1070. загосподарио граничним областима Велса и претворио их у марке, али су унутрашње области Велса остале, у суштини, независне. Користећи се нередима у Енглеској током владе краља Јована без Земље (1099–1215), Луелин ап Јорвет (1194–1240), краљ Гвинета, успешно се са својом војском одупирао енглеској доминацији. Под својом влашћу поново је ујединио готово читав Велс, изузев велшких крајина и грофовија Пембрук и Гламоган на крајњем југу. Његов унук био је Луелин ап Грифид (1246–1282), последњи независни владар Велшана.[1][2]
РеференцеУреди
- ^ а б Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војна енциклопедија (књига 10). стр. 423.
- ^ а б „Кратка историја Велса” (PDF).