Луиђи Бокерини (итал. Luigi Boccerini; Лука, 19. фебруар 1743Мадрид, 28. мај 1805) био је италијански виолиниста и композитор љупких и виртуозних дела, блиских стилу рококоа. Један је од првих аутора камерних опуса и концерата за виолончело.[1][2]

Луиђи Бокерини
Датум рођења(1743-02-19)19. фебруар 1743.
Место рођењаЛукаИталија
Датум смрти28. мај 1805.(1805-05-28) (62 год.)
Место смртиМадридШпанија

Детињство, младост и каријера уреди

Отац му је био први учитељ музике. Године 1757. отишао је у Рим, где је студирао виолончело и упознао дела старих италијанских мајстора. Након четворогодишњих студија, вратио се у родну Луку и био виолончелиста у градском и оперском оркестру. Са виолончелистом Филипином Манфредием приређује концерте по северној Италији и Бечу. У периоду од 1769 - 1785. године, живи и ради у Мадриду као дворски виртуоз и композитор.[3] Две године касније, ступа у службу пруског краља Фридриха Вилхелма ИИ, где остаје наредних десет година. После краљеве смрти, Бокерини се враћа у Шпанију, где живи издржавајући се прерадама својих дела за гитару. Од 1801. године, живео је веома тешко. Умро је 1805. године у сиромаштву.

Бокерини је веома заслужан за развој камерне музике. Унапредио је гудачки квартет, ускладивши у њему полифонију и хомофонију, елементе барока и рококоа.[4] Ослободио га је генерал аса, осамосталио је деоницу виолончела и изједначио је са осталим гласовима, уневши у њу већу мелодичност, покретљивост, двогласе, трогласе И пициката. Својим делима, утицао је и на Моцарта. Написао је и велики број гудачких квинтета (већином са 2 виолончела). Написао је око 400 инструменталних композиција. Бокерини је велику пажњу посветио бележењу динамике. Своје мелодије, љупке, једноставне и певљиве, украшавао је новим, оригинални фигурацијама. Заслужан је за развој технике виолончела и за стварање литературе за тај инструмент.

Референце уреди

  1. ^ „Luigi Boccherini”. American Ballet Theatre. Приступљено 2021-01-28. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 158. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Luigi Boccherini | Italian composer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  4. ^ „Luigi Boccherini - Classical Music Composers”. Philadelphia Chamber Music Society (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28.