Википедија

Лука Плоче

Лука Плоче (хрв. Luka Ploče) је морска лука у Плочама, близу ушћа реке Неретве на обали Јадранског мора. Званично је отворен 1945. године након што је изграђена жељезничка пруга као пут за снабдијевање за повезивање локације са индустријским објектима у сарајевском и мостарском подручју Босне и Херцеговине, која је тада била дио Југославије. 2010 године је рангирана као друга највећа теретна лука у Хрватској — након луке Ријека — са пропусношћу терета од 4,5 милиона тона, који се углавном састоје од генералног терета и расутих терета, укључујући 20.420 ТЕУ контејнера. Лука Плоче је у 2008. години забиљежила 2.555 упловљавања бродова.

Лука Плоче

Лука Плоче бележи сталан раст и развој од 1945. године, али је претрпјела нагли пад између 1991. и 1996. године због ратова у Босни и Хрватској. Крајем 2000-их Лука Плоче дд, примарни концесионар, кренуо је са амбициозним планом улагања са циљем значајног повећања обима лучког пословања. Средства су осигурана 2007. године, а Лука Плоче дд планира уложити 91 милиона € у лучкој инфраструктури и око 180 милиона евра у лучкој опреми до 2014.

Историја уреди

 
Лука Метковић, данас део Луке Плоче, између светских ратова.

Године 1936. одлучено је да се развије лука Плоче, јер је локалитет на ушћу Неретве на јадранској обали представљао природни излаз за привреду Босне и Херцеговине, која је тада била у саставу Краљевине Југославије. Припреме су укључивале изградњу пруге између Метковића и Плоча, као продужетка пруге од Сарајева. Пруга је завршена 1942. године, три године након што је градња луке започета. Радови су одложени почетком Другог светског рата, али су интензивирани 1945. године након модернизације пруге Сарајево – Плоче. [1]

Лука је званично почела са радом 15. јула 1945. године, обављајући увоз угља и житарица и извоз боксита и дрвне грађе. Пруга је обновљена до стандардног колосека 1966. године, а електрична вуча је постављена 1969. како би се повећала пропусност луке, која је за неколико година достигла милион тона. Развој луке је трајао до 1991. године, када су хрватски рат за независност и рат у Босни довели до петогодишњег пада, што је утицало не само на доступност луке већ и на њено примарно тржиште.[1] Хрватска и Федерација БиХ су 1996. године потписале споразум о Плочама, којим се регулише несметан пролаз робе између Босне и Херцеговине и Луке Плоче и прописује да такав терет треба да буде бесцарински. Спровођење уговора везано је за трајање Неумског споразума. [2]

Лука Плоче је 2006. године започела развој новог терминала за расуте терете, новог контејнерског терминала и дистрибутивног центра, имплементацију информатичких система у лучким објектима и операцијама, те јачање логистичке подршке за повећање конкурентности транспортне руте Плоче.[3] Финансирање од 91 милиона € је одобрено 20. новембра 2006. године, а састоји се од 58,8 евра милиона зајма Светске банке, 11,2 милиона евра кредита Европске банке за обнову и развој и обезбеђење од 21 милиона евра од стране Хрватске. [4] До августа 2010. године потрошено је 44,2 милиона евра од укупног износа и отворен је нови контејнерски терминал. [5]

Лучку управу Плоче основала је Влада Хрватске 13. фебруара 1997. године ради надгледања изградње, одржавања, администрације, заштите и промоције Луке Плоче.[6] Од 1998. године, генералне и расуте терете у луци управља Лука Плоче дд и развој је настављен. Луки Плоче је 2009. године, након преговора са Лучком управом Плоче, одобрено продужење уговора о концесији за претовар терета у луци на 32 године. Уговором се од лучке управе захтева да унапреди лучку инфраструктуру, а Лука Плоче да инвестира у нову опрему за руковање теретом.[7] Хрватска влада сматра Луку Плоче једном од шест морских лука од националног интереса.[8]

Транспортни капацитети уреди

 
Лука Плоче

Лука Плоче налази се на обали Јадранског мора у подручју реке Неретве. Његови објекти обухватају терминале и друге објекте у Плочама и Метковићу, који лежи на Неретви око 20 километара у унутрашњости источно од Плоча. Лука Плоче налази се на јужном крају паневропског транспортног коридора В, крак Ц, који представља поморски продужетак железничких и друмских праваца који воде ка и из подручја Плоча. Ове руте обухватају модерне путеве као што су: хрватски аутопут А1, до којег се долази преко Д425 и Д513, који је део европске руте Е65 и повезује Загреб, Будимпешту и Беч; и босанскохерцеговачки А1 и планирани хрватски аутопут А10, који су делови европске руте Е73.[9][10] Сви лучки пристаништа повезани су пругама повезаним на пругу за Мостар, Сарајево, Осијек и даље на север према Будимпешти.

Лука се састоји од неколико терминала:

  • Терминал за генералне терете – обрађује храну, сточну храну, памук, дуван и индустријске производе; има капацитете за прераду, паковање и складиштење, шест лежајева и газ од 9,2 метара.[11]
  • Терминал за расуте терете – обрађује угаљ, гвоздену руду, сирово гвожђе, старо гвожђе, фосфате и пепео; има складишта, три лежаја и газ од 13 метара (43 стопе), што омогућава претовар 15.000 тона терета дневно.[12]
  • Терминал за течне терете – рукује горивом и другим течним теретом; има 92.000 кубних метара укупног складишног капацитета, један лежај и газ од 12 метара. Својим објектима за складиштење и претовар терета управља Лука Плоче Трговина д.о.о. и Нафтни терминали Федерације д.о.о. (НТФ). НТФ је у власништву Федерације Босне и Херцеговине.[13]
  • Терминал за житарице – обавља претовар, паковање и складиштење житарица и уљарица, капацитета 400 тона на сат; има један лежај, 45.000 тона складишног капацитета и газ од 9,8 метара.[14]
  • Дрвни терминал – рукује, складишти и обрађује дрво; има један лежај и газ од 9,2 метра.[15]
  • Терминал за глиницу и нафтни кокс – рукује глиницом и петролеј коксом; има газ од 9,2 метра; за глиницу има капацитет складиштења од 20.000 тона и капацитет претовара од 600 тона на сат; за нафтни кокс има 10.000 тона складишног капацитета и 260 тона дневног претоварног капацитета.[16]
  • Терминал за расути цемент – има капацитет претовара од 200 тона на сат и капацитет складиштења од 4.000 тона; део је Пословне јединице Метковић, која се налази у Метковићу на реци Неретви, која је на локалитету дубока 5 метара.[17]
  • Терминал генералних терета (Метковић) – поред терминала за расути цемент, који је део пословне јединице Метковић.[17]
  • Терминал за шљаку – капацитет складишта од 10.000 тона поред терминала за расути цемент, који је део пословне јединице Метковић.[17]
  • Путнички терминал – два привезишта: примарни вез се користи за међународни транспорт и прихвата пловила укупне дужине до 120 м, са газом од 8 метара; секундарни вез се користи за локални и међународни транспорт и прихвата пловила укупне дужине до 65 м, са газом од 5 метара.[18]

Пословне операције уреди

 
Силоси за складиштење цемента у Пословној јединици Метковић

Лука Плоче је друга највећа теретна лука у Хрватској, која углавном опслужује Босну и Херцеговину, заједно са неким локалним и регионалним корисницима.[7][19] Луком управља Лучка управа Плоче, а Лука Плоче дд је примарни концесионар. Подизвођачи који управљају објектима терминала за течне терете су Нафтни Терминали Федерације доо и Лука Плоче Трговина доо, док транзит путника и возила обавља Јадролинија.[6] Трајекти Јадролиније плове између Плоча и Трпња на полуострву Пељешцу и државним путем Д415.[20] 2009. године на трајектној линији је остварен годишњи просечни дневни саобраћај од 143 возила. Током лета обим се повећао на 383 возила у просеку. [21] 2009. године на трајектној линији је остварен годишњи просечни дневни саобраћај од 143 возила. Током лета обим се повећао на 383 возила у просеку.[21]

Лука Плоче је у 2008. години забиљежила 2.555 упловљавања бродова, 106 у Метковић, а остало у Плочама. У истом периоду, Путнички терминал је забележио 145.945 долазака и одлазака путника.[22]

Будућа експанзија уреди

Од 2007. планиране су даље инвестиције поред изградње новог терминала за терминалну опрему за расуте терете у вредности од 80 милиона евра, за терминалну опрему за терет у вредности од 11 милиона евра, замена опреме у лучким објектима пре 2007. у вредности од 26 милиона евра и реконструкција терминала за течне терете у вредности од 70 милиона евра. Ове инвестиције су првобитно биле планиране за 2007 – 2014, али је темпо развоја спорији од очекиваног, а до 2010. примећена су кашњења од годину до две.[5] Предвиђено је да се потребна надградња финансира кроз уговоре јавних-приватних партнерствa.[4] Инвестиције од 2007. и планиране од 2011. имају за циљ повећање пропусности луке са 8 на 10 милиона тона терета годишње.[23]

Референце уреди

  1. ^ а б „History”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. Приступљено 25. 9. 2011. 
  2. ^ „Neum Agreement, May 1996” (PDF). Technical annex on a proposed loan to the Republic of Croatia for an emergency transport and mine clearing project. World Bank. 15. 10. 1996. стр. 41—44. Приступљено 26. 9. 2011. 
  3. ^ „Development vision”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. Приступљено 25. 9. 2011. 
  4. ^ а б „Luke” [Ports] (на језику: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Приступљено 25. 9. 2011. 
  5. ^ а б „Novi terminal u Luci Ploče” [A new terminal in the Port of Ploče] (на језику: Croatian). Croatian Radiotelevision. 18. 8. 2010. Архивирано из оригинала 3. 5. 2010. г. Приступљено 25. 9. 2011. 
  6. ^ а б „Welcome”. Port of Ploče Authority. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 25. 9. 2011. 
  7. ^ а б Snježana Vujisić Sardelić (5. 5. 2009). „Luka Ploče dobila koncesiju i ostvarila uvjet za zajam” [Luka Ploče awarded concession and meets loan requirements] (на језику: Croatian). Poslovni dnevnik. Приступљено 25. 9. 2011. 
  8. ^ „Prometna infrastruktura” [Transport infrastructure] (на језику: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Приступљено 25. 9. 2011. 
  9. ^ „Pravilnik o označavanju autocesta, njihove stacionaže, brojeva izlaza i prometnih čvorišta te naziva izlaza, prometnih čvorišta i odmorišta” [Regulation on motorway markings, chainage, interchange/exit/rest area numbers and names] (на језику: Croatian). Narodne novine. 6. 5. 2003. Приступљено 24. 8. 2011. 
  10. ^ „EUROPEAN AGREMENT [sic] ON MAIN INTERNATIONAL TRAFFIC ARTERIES (AGR)” (PDF). United Nations Economic Commission for Europe. 28. 3. 2008. Приступљено 24. 8. 2011. 
  11. ^ „General cargo terminal”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  12. ^ „Bulk cargo terminal”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 8. 9. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  13. ^ „Terminal for liquid cargo transhipment”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 8. 9. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  14. ^ „Grain cargo terminal”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  15. ^ „Wood Terminal”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  16. ^ „Alumina and Petroleum coke terminal”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 1. 9. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  17. ^ а б в „Business unit Metkovic”. Luka Ploče. Архивирано из оригинала 1. 9. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  18. ^ „Capacities”. Port of Ploče Authority. Архивирано из оригинала 21. 1. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  19. ^ „Iznimni potencijal Luke Ploče” [Exceptional potential of the Port of Ploče] (на језику: Croatian). Limun.hr. 29. 1. 2007. Приступљено 26. 9. 2011. 
  20. ^ „Plovidbeni red za 2011. godinu” [Sailing schedule for year 2011] (на језику: Croatian). Coastal Line Maritime Transport Agency. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  21. ^ а б „Traffic counting on the roadways of Croatia in 2009” (PDF). Hrvatske ceste. мај 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  22. ^ „Statistical Yearbook - year 2008” (PDF). Croatian Bureau of Statistics. 2009. стр. 343. Приступљено 25. 9. 2011. 
  23. ^ Željko Rogošić (23. 10. 2007). „Krećemo u gradnju nove luke Ploče” [Construction of new Port of Ploče is underway] (на језику: Croatian). Nacional (weekly). Архивирано из оригинала 22. 6. 2012. г. Приступљено 25. 9. 2011. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Плоче&oldid=27541597”