Максиларна прогнатија
Максиларна прогнатија или максиларна протрузија једна је од дисгнатија која се карактерише ненормалан изглед лица и поремећајем загрижаја због поремећеног односа горње вилице према бази лобање. Клинички се манифестује избочењем горње вилице или алвеоларног гребена, изазваног сагиталним померањем горње вилице и зуба у целини, при чему не постоји разлика између апикалне базе и зубног лука.[1]
Релевантна анатомија уреди
Горња вилица (лат. maxilla) је велика парна кост у средишњем делу лица. Она учествује у изградњи очне и носне дупље, као и подсљепоочне и криластонепчане јаме. На њој се описују тело и четири наставка (јабучни, чеони, непчани и зубни). Унутар кости се налази шупљина која се назива вилични синус.[2]
Зубни наставак (лат. processus alveolaris) има полулучни облик и садржи алвеоле за коренове горњих зуба. Он се развија паралелно са развојем зуба и подлеже променама у случају њиховог испадања. Зубне чашице првог и другог секутића су спљоштене у правцу напред-назад и левкастог су облика, док су чашице бочних зуба више четвртастог облика. Између појединачних алвеола налазе се коштане међузубне преграде.[3]
Етиологија уреди
Прекомерна развијеност горње вилице може бити последица генетских разлика или ретких, основних стања које укључују:[4][3]
Када дође до овог генетског стања, кости у лобањи детета се прерано спајају, што јутиче на на њихову структуру и изглед лица.
Овај синдром укључује низ наследних генетских дефеката који утичу на кости, кожу, очи и нервни систем.
Ово стање се односи на убрзани раст у детињству, посебно на висину, узрокован хормонском неравнотежом.
Као и гигантизам, ово стање се односи на прекомерни раст, али се не појављује до одраслог доба.
Клиничка слика уреди
Клиничку слику карактерише прекомерни развој горње вилице (максиле) што услед неслагања између ње и доње вилице доводи до тога да се зуби не уклапају правилно.Горња усна је краћа, слабије развијене мускулатуре, а због отежане оклузије дисање почиње отворених уста.
Овај поремећај може бити фрустрирајући за дете које све више осећа да има неусклађену структуру вилице, и због тога пати и избегава дружење са осталом децом.[4]
Терапија уреди
Лечи се остеотомијом са померањем истуреног фронталног дела максиле (горње вилице) уназад, при чему се уклањају први и други премолар уз истовремену остеотомију максиларног (горњевиличног) коштаног ткива.[1]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б Piščević A. Urođeni i stečeni deformiteti lica i vilica U: Maksilofacijalna hirurgija, Urednik Prof. dr Miodrag Gavrić
- ^ Margaret J. Fehrenbach; Susan W. Herring (2012). Illustrated Anatomy of the Head and Neck. Elsevier. стр. 55. ISBN 978-1-4377-2419-6.
- ^ а б Mall, Frainklin P. (1906). „On ossification centers in human embryos less than one hundred days old”. American Journal of Anatomy. 5 (4): 433—458. doi:10.1002/aja.1000050403..
- ^ а б „Treating Prognathism: Ways To Correct Abnormal Jaw Alignment”. www.colgate.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-01.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
