Манастири Епархије врањске

Манастири Епархије врањске су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србији која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.[1]

Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.

Значај уреди

Споменичко наслеђе са простора Јужне и источне Србије заузима значајно место у културној ризници Србије и Балкана. На територији која је у надлежности Епархије врањске и Завода за заштиту споменика културе Ниш налази се 8 општина (Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Врање, Врањска Бања, Прешево, Сурдулица, Трговиште) са 8 градских и 355 сеоских насеља.

У регистар споменика културе и евиденцију нишког Завода, уписана су четири манастира која су категорисана у споменике културе од изузетног значаја, док су остали манастири проглашени за споменике културе од великог значаја.[2]

Списак манастира уреди

Списак манастира Епархије врањске
Слика Назив манастира Локација Подигнута Напомена
  Прохор Пчињски Прохор Пчињски 11. век
  Светог Стефана Горње Жапско Средњи век - непознато Манастирска црква саграђена је на темељима старе, средњовековне цркве а обновљен је 1843.
  Светих апостола Петра и Павла Дубница (Врање) 11. век Први пут се спомиње у турском попису из 1576/1577.
  Ваведења Пресвете Богородице Паља 13. век
  Светог Пантелејмона Лепчинце 14. век
  Светог оца Николаја Врање Средњи век - непознато
  Светог пророка Илије Кацапун 13. век Манастир се налазио на путу за Хиландар, тако да су га изградили Свети Немањићи.
Светог пророка Илије Бресница 1896 Манастир је без братства
Светих апостола Петра и Павла Милевци 18. век
Светог великомученика Георгија Ораовица 14. век
Светог архангела Гаврила Лопардинце 16. век
Светог Симеона Столпника Содерце 13. век

Извори уреди

  1. ^ M. Rakocija, Manastiri i crkve Južne i istočne Srbije, Niš, 2013.
  2. ^ Милош Тимотијевић, Ненад Макуљевић. Иконопис Врањске епархије, Београд : Филозофски факултет, Катедра за историју уметности новог века; Врање : Епархија врањска Српске православне цркве, 2005.

Спољашње везе уреди