Манастир Денковац
Манастир Денковац, се налази у месту Велике Пчелице на територији Града Крагујевца посвећен Успенију Пресвете Богородице је манастир епархије шумадијске Српске православне цркве.
Манастир Денковац | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Јурисдикција | Српска православна црква |
Оснивање | 13. век |
Оснивач | Краљ Драгутин |
Место | Велике Пчелице |
Држава | ![]() |
Петар Денковачки био је познати игуман Манастира Денковца.[1]
ИсторијаУреди
Сачувани рукописи сведоче да се манастир Денковац првобитно звао Северин. Под тим именом се помиње у турском попису из 1530. године, када је окончана обнова Успенијског храма.
Подигнут је на месту остатака средњовековног манастира, у долини Дуленске реке, недалеко од села Велике Пчелице.
Црквено предање осниваље манастира везује за краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века), док неки везују за турско доба, за три сестре које су истовремено подигле манастире Денковац, Ралетинац и Саринац.
Група археолога Археолошког института из Београда својим истраживањима наговестили су да би левачки манастири могли припадати „преднемањићком времену“, чак ранохришћанском периоду.[2]
Манастир је остао без монаштва у XVII веку. Његова обнова је започета 1965. године, и трајала је до 1987. године.[3]
Манастирска црква саграђена је у моравском стилу, кров је полуобао, покривен бакарним лимом.[4]
ГалеријаУреди
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ „Отац Петар Денковачки”. Глас са Цера (на језику: српски). 2010-07-19. Приступљено 2020-05-16.
- ^ Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172
- ^ Денковац поново оживео (Каленић, број 6/1987, стр. 12-14)[мртва веза]
- ^ Епархија шумадијска ДЕНКОВАЦ — Успенија Пресвете Богородице
ЛитератураУреди
- М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
- Т. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V, Београд 1903, 499.
- Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
- В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 86.
- Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172.
- Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 108.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 24.
- П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 177-179.
Спољашње везеУреди
Манастир Денковац на Викимедијиној остави. |