Манастир Денковац

Манастир Денковац, посвећен Успенију Пресвете Богородице је манастир епархије шумадијске Српске православне цркве.

Манастир Денковац
Wiki Šumadija XI Denkovac Monastery 776.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Оснивање13. век
ОснивачКраљ Драгутин
МестоВелике Пчелице
Држава Србија

Петар Денковачки био је познати игуман Манастира Денковца.[1]

ИсторијаУреди

Сачувани рукописи сведоче да се манастир Денковац првобитно звао Северин. Под тим именом се помиње у турском попису из 1530. године, када је окончана обнова Успенијског храма.

Подигнут је на месту остатака средњовековног манастира, у долини Дуленске реке, недалеко од села Велике Пчелице.

Црквено предање осниваље манастира везује за краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века), док неки везују за турско доба, за три сестре које су истовремено подигле манастире Денковац, Ралетинац и Саринац.

Група археолога Археолошког института из Београда својим истраживањима наговестили су да би левачки манастири могли припадати „преднемањићком времену“, чак ранохришћанском периоду.[2]

Манастир је остао без монаштва у XVII веку. Његова обнова је започета 1965. године, и трајала је до 1987. године.[3]

Манастирска црква саграђена је у моравском стилу, кров је полуобао, покривен бакарним лимом.[4]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Отац Петар Денковачки”. Глас са Цера (на језику: српски). 2010-07-19. Приступљено 2020-05-16. 
  2. ^ Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172
  3. ^ Денковац поново оживео (Каленић, број 6/1987, стр. 12-14)[мртва веза]
  4. ^ Епархија шумадијска ДЕНКОВАЦ — Успенија Пресвете Богородице

ЛитератураУреди

  • М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
  • Т. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V, Београд 1903, 499.
  • Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
  • В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 86.
  • Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172.
  • Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 108.
  • Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига. 
  • В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 24.
  • П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 177-179.

Спољашње везеУреди