Отворите главни мени

Манастир Денковац

ИсторијаУреди

Сачувани рукописи сведоче да се манастир Денковац првобитно звао Северин. Под тим именом се помиње у турском попису из 1530. године, када је окончана обнова Успенијског храма.

Подигнут је на месту остатака средњовековног манастира, у долини Дуленске реке, недалеко од села Велике Пчелице.

Црквено предање осниваље манастира везује за краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века), док неки везују за турско доба, за три сестре које су истовремено подигле манастире Денковац, Ралетинац и Саринац.

Група археолога Археолошког института из Београда својим истраживањима наговестили су да би левачки манастири могли припадати „преднемањићком времену“, чак ранохришћанском периоду.[1]

Манастир је остао без монаштва у XVII веку. Његова обнова је започета 1965. године, и трајала је до 1987. године.[2]

Манастирска црква саграђена је у моравском стилу, кров је полуобао, покривен бакарним лимом.[3]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
  • Т. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V, Београд 1903, 499.
  • Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
  • В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 86.
  • Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172.
  • Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 108.
  • Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига. 
  • В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 24.
  • П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 177-179.

Спољашње везеУреди