Мандибуларна прогнатија

Мандибуларна прогнатија или мандибуларна прогенија (про- + грч. γνάϑος : вилица) је аномалија изгледа код које су брада и зуби доње вилице померени према напред. Прогнатија настаје као последица пораста тела доње вилице (мандибуле), рамуса мандибуле или тупог угла доње вилице, при чему су брада, зуби и доња вилица померени према напред. Ова врста прогнатије кој је најчешћа дисгнатија, карактерише повећаном дужином тела доње вилице са истакнутом (проминентном) брадом, врло често тупи углом доње вилице и позитивном инцизоном степеницом. Понекад постоји повећање висине подручја браде, као и шиљаста (шпицаста) брада. Може бити праћен отвореним загрижајем или латерогнатијом. У већини случајева постоји хипоплазија средње трећине лица.

Мандибуларна прогнатија
Нормални изглед лобање (горе) и лобања са мандибуларном прогнатијом
Узроцимултифакторски
Лечењеортодонција; орална хирургија
Фреквенција
  • Деца: 0,5 до 2,0%
  • Одрасли: 2,0 до 4,0%[1]

Мандибуларна прогнатија захтева хируршко лечење, са једне стране због своје видљивости деформитета, а са друге због мале могућности ортодонтског лечења.

Патофизиологија

уреди
 
Мандибуларна прогнатија пре оперативног захвата

Положај горње и доње вилице може бити измењен у односу на физиолошки и према врсти деформитета може бити:

  • максиларни дисгнатизам (избоченост горње вилице),
  • мандибуларни дизгнатизам, која се назива и мадибуларна прогенија или прогнација (избоченост доње вилице), или
  • бимаксиларни дисгнатизам (иизбоченост обе вилице).[2]

Патолошки мандибуларна прогнација или прогнатизам је потенцијално деформишући генетски поремећај у коме доња вилица прерасте горњу, што доводи до проширења браде и унакрсног загрижаја. И код људи и код животиња, и код људи он може бити резултат парење у блиском сродству.

Код људи мандибуларна прогнација резултује стањем које се понекад назива фењераста вилица, наводно изведена из рожних лампиона из 15. века, који су имали удубљене странице. Овакве особине често су преувеличене укрштањем, а могу се наћи у одређеним породицама. Иако је чешћи него што се цени, најпознатији историјски пример је „хабзбуршка вилица“, или хабзбуршка или аустријска усна, због своје распрострањености међу члановима динстије Хабсбург, што се може пратити на њиховим портретима. Процес мапирања портрета пружио је алате за генетичаре и анализу родослова; већина случајева се сматра полигеним, али један број истраживача верује да се ова особина преноси аутосомно рецесивним наследством.

Терапија

уреди

Индикације за операцију прогенaтије постоје када се:

  • оперативним смањивањем доње вилице или померањем доње вилице према назад захватом у пределу рамуса мандибуле, може постићи добра оклузија (загрижај).
  • оперативним захватом код безубих вилица, жели омогучити протетског збрињавања односно постизања бољих односа безубих вилица.

Операција прогнатије се може извршити у пределу:

  • тела доње вилице,
  • рамуса мандибуле,
  • виличног угла,
  • браде.
  • виличног зглоба - који су се некада доста примењивале, а дана се у циљу корекције прогнатије, више не примењују.

Захват се изводи у општој ендотрахеалној анестезији. Преоперативно се стављају шине при операцијама у пределу рамуса мандибуле.

Постоперативно се спроводи чврста интермаксиларна имобилизација коју пацијент носи 4 до 5 недеља, а након тога, се поставља еластична имобилизација која траје 3 до 4 недеље.

Пошто се операцијом прогнатије отвара коштано ткиво према усној шупљини, у циљу превенције инфекције ординирају се антибиотици који постижу највећу концентрацију у коштаном ткиву.

Постоперативне компликације

уреди

Главне постоперативне компликације, манифестују се као:

Оштећење доњег алвеоларног нерва (n. alveolaris inferior) са поремећајем сензибилитета који ређе настаје при оперативним захватима у пределу тела доње вилице, него што је то случај код остеотомија у пределу рамуса.

Пролазни поремећаја сензибилитета, без оштећења доњег алвеоларног нерва

Рецидиви, који сада не представља неку значајну компликацију, пошто је оперативна техника усавршена, тако да је појава рецидива ретка. Према Келеу разликују се:

  • рани рецидив - који настаје непосредно након оперативног захвата и
  • касни рецидив - који је условљен вучом мишића.
Тумачење појма рецидив прогнатије:
Неки под тим подразумевају поновну појаву дисгнатије која је постојала и пре операције. Такве врсте рецидива се означују као "тотални рецидиви" што је изузетно ретко. Рецидивом се ипак може сматрати ако је дошло до померања доње вилице према напред у постоперативном току, за више од 1,5 мм. Уколико је прогенија била комбинована са отвореним загрижајем, проценат рецидива може бити и већи. Рецидив који не мења профил лица, чини да су пацијенти таквим резултатом задовољни.

Компликације

уреди

Главне дугорочне компликације које ремете нормалнан живот пацијента са мандибуларном прогнатијом су:

  • потешкоће при грицкању и жвакању (и накнадни проблеми са желуцем због недовољног жвакања чврсте хране)
  • отежано гутање;
  • функционални поремећај темпоромандибуларног зглоба (са болом при отварању уста и крцкањем при жвакању);
  • траума меког непца са доњим секутићима;
  • хипертоничност жвакаћег мишића и  бруксизам;
  • повећано стварање  зубног каменца;
  • повећано брисање задњих кутњака и њихово погоршање;
  • проблеми са артикулацијом и дикцијом.

Извори

уреди
  1. ^ Wolff, Wienker & Sander 1993, стр. 112.
  2. ^ Prognatija. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 31. 1. 2022.

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).