Манила (залив)

Манила
Манила
	Залазак сунца над заливом Манила
Локација	острво Лузон
Координате	14° 31′ 00″ С; 120° 46′ 00″ И / 14.516667° С; 120.766667° И 14° 31′ 00″ С; 120° 46′ 00″ И / 14.516667° С; 120.766667° И
Тип	природна лука
Притоке	Пасиг; Пампанга;
Земље басена	Филипини
Макс. дужина	; 19 km (12 mi) km
Макс. ширина	; 48 km (30 mi) km
Површина	2.000 km2 (770 sq mi) km2
Прос. дубина	; 17 m (55,8 ft) m
Запремина	28,9×109 m3 (1,02×1012 cu ft) km3
Дужина обале1	; 190 km (118,1 mi) km
Острва	Кабаљо; Карабао; Корехидор; Ел Фраиле; Ла Монха; Лимбон;
Насеља	Абукај; Бакоор; Баланга; Булакан; Кавите Сити; Хагоној; Хермоса; Кавит; Лас Пињас; Лимај; Лубао; Макабебе; Малолос; Манила; Маривелес; Наик; Навотас; Новелета; Орани; Орион; Паомбонг; Парањаке; Пасај; Пилар; Росарио; Самал; Сасмуан; Танза; Тернате;
	Манила
Водена површина на Викимедијиној остави
	1 Shore length is not a well-defined measure.

Залив Манила (фил./таг. Look ng Maynila, енгл. Manila Bay, шп. bahía de Manila) природна је лука која служи као индустријска Лука Маниле (острво Лузон, Филипини). Стратешки корисно позициониран око главног града Филипина Маниле, залив Манила је омогућавао трговину и други транспорт између Филипина и суседних земаља,^[1] служећи као жила-куцавица за социо-економски развој чак и пре шпанске окупације. С површином од 1.994 km² (769,9 sq mi) и обалом дужине 190 km (118,1 mi), залив Манила је смештен на западном делу Лузона и ограничен Кавитеом и Метро Манилом на истоку, Булаканом и Пампангом на северу, те Батааном на западу и северозападу.^[2] На залив Манила отпада просечно 17.000 km² (6.563,7 sq mi) сливних вода, а река Пампанга доприноси са око 49% прилива свеже воде. С просечном дубином од 17 m (55,8 ft), процењује се да има укупну запремину од 28,9 милијарди кубних метара (28,9 кубних километара). Улаз у залив је широк 19 km (11,8 mi) и наставља да се шири до распона од 48 km (29,8 mi). Како год, ширина залива варира од просечно 22 km (13,7 mi) — на његовом предњем делу, до 60 km (37,3 mi) — најдужи хоризонтални правац који постоји у заливу.^[2]

Манила

Острва Корехидор и Кабаљо деле улаз залива Манила на два канала,^[2] око 3,2 km (2 mi) према северној и 10,5 km (6,5 mi) на јужној страни. Маривелес (у провинцији Батаан) представља сидриште у самом улазу на северу, а Сангли је некадашња локација Поморске базе „Кавите”. На обе стране залива налазе се вулкански врхови прекривени тропским растињем: 40 km северно је полуострво Батаан, а јужно је провинција Кавите.

На улазу у залив Манила налази се неколико острва, од којих је највеће Корехидор — смештено 3 километра од Батаана, заједно са острвом Кабаљо, дели предњи део залива на северни и јужни канал. У јужном каналу је острво Ел Фраиле, а на излазу и јужно острво Карабао. Ел Фраиле, стеновито острво површине од око 1,6 ha (4 acres), подлога је масивним бетонским и челичним рушевинама Форт Драма, острвске тврђаве коју је изградила Армија Сједињених Држава (1909—1914) у сврху одбране јужног улаза залива. Одмах на северу и југу налазе се и друге луке, које представљају и локална и међународна пристаништа за бродове. Огроман број бродова из северне и јужне луке врши прекоморски саобраћај и поспешује филипинску привреду.^[1] Мања од ових лука је северна лука и користи се као пристаниште бродова за међуострвски саобраћај, док се јужна лука користи за велике бродове који иду углавном на прекоокеанска путовања.^[2]

Сутон у четврти луке залива Манила

Поглед из четврти луке на залив Манила ноћу

Види још уреди

Референце уреди

^ ^а ^б Jacinto, G. S.; Azanza, R. V.; Velasquez, I. B.; Siringan, F. P. (2006). Manila Bay: Environmental Challenges and Opportunities. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 309—328.
^ ^а ^б ^в ^г Jacinto, G. S.; Velasquez, I. B.; San Diego-McGlone, M. L.; Villanoy, C. L.; Siringan, F. B. (2006). Biophysical Environment of Manila Bay – Then and Now. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 293—307.

Општа референца за све податке

„Manila Bay”. themanilabay.denr.gov.ph. Архивирано из оригинала 25. 02. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2016.

Литература уреди

Alonzo-Pasicolan, S. (1987). Status of Wetlands in Luzon. Paper presented at the Conference on Wetland and Waterfowl Conservation in Asia, Malacca, Malaysia, 23–28 February 1987. IWRB & Interwater.
De Barros, J.; Myers (2003). Order and place in a Colonial city – Patterns of struggle and resistance in Georgetown, British Guiana, 1889–1924. ISBN 978-0-7735-2455-2. стр. 264.
Carvalho, F. P.; Villeneuve, J. P.; Cattini, C.; Tolosa, I.; Bajet, C. M.; Calingacion, M. N. (2009). Organic Contaminants in the Marine Environment of Manila Bay, Philippines. Arch Environ Contam Toxicol. . 57. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 348—358.
De Castro, J. A. I. (2010). Cleaning Up Manila Bay: Mandamus as a Tool for Environmental Protection. Ecology Law Quarterly. . 37. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 797—804.
Gomez, J. E. (2008). Waterfront design without policy? The actual uses of Manila's Baywalk. Cities. . 25. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 86—106.
Jaraula, C. B.; Siringan, F. P. (2004). Multi-proxy reconstruction of Late Quaternary evolution of Laguna de Bai, Philippines. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology.
Gilbert, Erik (2004). „Reviewed work: Verandahs of Power: Colonialism and Space in Urban Africa, Garth Andrew Myers”. The International Journal of African Historical Studies. 37 (1): 123—125. JSTOR 4129075. doi:10.2307/4129075.
Perez, R. T.; Feir, R. B.; Carandang, E.; Gonzalez, E. B. (1996). Potential Impacts of Sea Level Rise on the Coastal Resrouces of Manila Bay: A Preliminary Vulnerability Assessment. . 92. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 137—147.
Santiago, E. C. (1997). The levels and distribution of polycyclic aromatic hydrocarbons (PAH) contamination in bottom sediment in Manila Bay. Science Diliman. . 9. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 16—28.
Velasquez I.; Jacinto, G. S.; Valera, F. S. (2002). The speciation of dissolved copper, cadmium and zinc in Manila Bay, Philippines. Marine Pollution Bulletin. 45: 210—217.

Bureau of Fisheries and Aquatic Resources – BFAR (1995). Fisheries Sector Program – Resources and Ecological Assessment of Manila Bay. Final Report. BFAR; Department of Agriculture; Quezon City, Philippines.
International Centre for Living Aquatic Resources Management – ICLARM (1996). Resource and Ecological Assessment of Manila Bay Philippines: Results of Monitoring Activities (1995–1996).
Manila Bay Environmental Project – MBEMP (2001). Manila Bay Coastal Strategy. Quezon City, Philippines.
National Water Resources Council – NWRC (1983). Framework Plan: Pampanga River Basins. Report No. 24-3A.
World Justice Project (2009). Eco-lawyer Presses Manila Bay Clean Up. Inquirer Company, Philippines.

Додатна литература уреди

Jacinto, Gil S.; Velasquez, Imelda B.; San Diego-Mcglone, Maria Lourdes; Villanoy, Cesar L.; Siringan, Fernando B. (2006). „Biophysical Environment of Manila Bay — then and Now”. The Environment in Asia Pacific Harbours. стр. 293—307. ISBN 1-4020-3654-X. doi:10.1007/1-4020-3655-8_18.

Спољашње везе уреди

Форт Драм: Бетонски бојни брод Филипина (језик: енглески)

[Jacinto_et_al_(A)-1] а ^б Jacinto, G. S.; Azanza, R. V.; Velasquez, I. B.; Siringan, F. P. (2006). Manila Bay: Environmental Challenges and Opportunities. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 309—328.

[Jacinto_et_al_(B)-2] а ^б ^в ^г Jacinto, G. S.; Velasquez, I. B.; San Diego-McGlone, M. L.; Villanoy, C. L.; Siringan, F. B. (2006). Biophysical Environment of Manila Bay – Then and Now. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 293—307.

[1]

[2]