Википедија

Пасај

Пасај (фил./таг. Lungsod ng Pasay, IPA: 'pasaɪ шп. Pásay), је град и истовремено стамбено насеље које се налази у региону или метрополитанској области Велике Маниле, југозападно од Маниле (Филипини) приближно на источној обали, са популацијом од 354.908 становника и густином од 18.679/км² ( 48,378,4 /ск ми).

Пасај
Pasay
(Горе, с лева на десно: Поглед из ваздуха • Тржни центар и пијаца • Градска већница • Добродошлица • Беј сити • Пасај Ротонда)
Застава
Застава Пасаја
Мото: „Циљај вискоко Пасај”
(Aim High Pasay!) Химна: „Живео Пасај!” (Pasay, Mabuhay Ka!)
Административни подаци
Држава Филипини
РегионНационални регион главног града
Дистриктод 1. до 6.
Брунејска
империја
(Краљевство
Мајнила)


1500-е
Шпанска
Манила		2. децембар 1863. год.; пре 160 година (1863-12-02)
Високо
урбанизован
град
21. јун 1947. год.; пре 76 година (1947-06-21)
Барангаји896
Влада[1]‍
 • Типградоначелник—веће
 • ГрадоначелникИмелда Каликсто-Рубијано (ПДП-Лабан)
 • Заменик
градоначелника		Валдетрудес С. Дел Росарио
 • Представнички
дом
 • Градско већеАнтонио Г. Каликсто (ПДП-Лабан)
НадимциПутнички град
Почетком 19. века звао се Малибај, а био је део Корегимиенто де Тондо на чијој територији се налазио трг и град Манила.
Становништво‍
Географске карактеристике
Координате14° 31′ 53″ С; 120° 59′ 11″ И / 14.531381° С; 120.9863441° И / 14.531381; 120.9863441
Временска зонаPST (UTC+8)
Апс. висина21 m

Локација унутар Метро Маниле
Пасај на карти Филипина
Пасај
Пасај
Пасај на карти Филипина
Остали подаци
Поштански бројод 0900 до 1096
Позивни број+63 (0)2
Климатропска саванска (Aw)[2]
Најближи аеродромНиној Акино / Манила[2]
(NAIA; IATA: MNL, ICAO: RPLL)
Транспорт и визаџипни, такси, аутобус, трицикл, метро;
око 21 дан по доласку[2]
Веб-сајт
www.pasay.gov.ph

У овом граду се налази Меморијални музеј и библиотека Лопез, у којој се налази збирка слика филипинских уметника. У близини се налази међународни аеродром Ниној Акино, који дели са градом Паранаке.

Историја уреди

Године 1727. име Пасаи је промењено у Пинеда, у част Дон Корнелија Пинеде, шпанског хортикултуристе, поред тога је познат по томе да је тражио од својих чувара цивилну заштиту од разбојника. Име Пинеда, уз Пасај, коришћено је као назив места све до почетка 20. века.

Почетком 19. века звао се Малибај, а био је део провинције Манила (Corregimiento de Tondó) на чијој територији се налазио трг и град Манила.[3]

Ово место је постало независна општина 2. децембра 1863. године, на датум који се обележава као годишњица оснивања.

Демографија уреди

Популација
Год.Поп.± % п.г.
1903. 8.201—    
1918. 18.697 +5.65%—    
1939. 55.161 +5.29%—    
1948. 88.728 +5.42%—    
1960. 132.673 +3.41%—    
1970. 206.283 +4.51%—    
1975. 254.999 +4.34%—    
1980. 287.770 +2.45%—    
1990. 368.366 +2.50%—    
1995. 408.610 +1.96%—    
2000. 354.908 −2.98%—    
2007. 403.064 +1.77%—    
2010. 392.869 −0.93%—    
2015. 416.522 +1.12%—    
Извор: Статистика Филипини [4][5][6] Подаци о популацији ЛВУА

Клима уреди

Према систему Кепенове климатске класификације, у Манили влада тропска саванска клима (Aw). Заједно са остатком Филипина, Манила у целости лежи у тропима. Близина екватору условљава веома мал температурни опсег, који ретко иде испод 20 °C (68 °F) или изнад 38 °C (100 °F). Температурне екстреме чини доњи лимит од 14,5 °C (58,1 °F) [11. јануар 1914][7] и горњи лимит од 38,6 °C (101,5 °F) [7. мај 1915].[8][2]

Клима Пасај (Међународни аеродрум Ниној Акино) 1981–2010, ектрими 1947–2012
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 35,8
(96,4) 		35,1
(95,2) 		36,5
(97,7) 		37,8
(100) 		38,1
(100,6) 		38,0
(100,4) 		36,0
(96,8) 		35,2
(95,4) 		34,9
(94,8) 		36,0
(96,8) 		35,8
(96,4) 		34,2
(93,6) 		38,1
(100,6)
Максимум, °C (°F) 30,2
(86,4) 		31,0
(87,8) 		32,5
(90,5) 		34,1
(93,4) 		33,8
(92,8) 		32,5
(90,5) 		31,3
(88,3) 		30,8
(87,4) 		31,0
(87,8) 		31,1
(88) 		31,1
(88) 		30,2
(86,4) 		31,6
(88,9)
Просек, °C (°F) 26,1
(79) 		26,7
(80,1) 		28,0
(82,4) 		29,5
(85,1) 		29,7
(85,5) 		28,8
(83,8) 		28,0
(82,4) 		27,7
(81,9) 		27,8
(82) 		27,7
(81,9) 		27,4
(81,3) 		26,5
(79,7) 		27,8
(82)
Минимум, °C (°F) 22,0
(71,6) 		22,5
(72,5) 		23,6
(74,5) 		25,0
(77) 		25,5
(77,9) 		25,1
(77,2) 		24,6
(76,3) 		24,6
(76,3) 		24,6
(76,3) 		24,3
(75,7) 		23,7
(74,7) 		22,7
(72,9) 		24,0
(75,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) 14,8
(58,6) 		14,6
(58,3) 		16,0
(60,8) 		18,7
(65,7) 		19,1
(66,4) 		20,0
(68) 		18,3
(64,9) 		17,4
(63,3) 		19,1
(66,4) 		18,0
(64,4) 		17,2
(63) 		16,3
(61,3) 		14,6
(58,3)
Количина кише, mm (in) 6,8
(0,268) 		4,2
(0,165) 		4,0
(0,157) 		16,0
(0,63) 		70,4
(2,772) 		265,2
(10,441) 		316,7
(12,469) 		418,4
(16,472) 		255,2
(10,047) 		283,4
(11,157) 		99,0
(3,898) 		28,6
(1,126) 		1.767,8
(69,598)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 2 1 1 1 6 14 16 19 16 14 8 3 101
Релативна влажност, % 75 72 68 67 72 77 81 83 83 80 78 76 76
Извор: PAGASA[9][10]

Референце уреди

  1. ^ „Cities”. Quezon City, Philippines: Department of the Interior and Local Government. 16. 1. 2013. Архивирано из оригинала 15. јануар 2013. г. Приступљено 24. октобар 2016. 
  2. ^ а б в г „Manila Travel Guide”. Jeepney Guide (Philippines Travel Guide). Архивирано из оригинала 22. август 2016. г. Приступљено 24. октобар 2016. 
  3. ^ Descripción geográfica y topográfica de la Ysla de Luzón o Nueva Castilla con las particularidades de las diez y seis provincias o partidos que comprende. Formadas por el coronel comandante de Real Cuerpo de Yngenieros de estas Yslas Don Yldefonso de Aragón. Impresas, con superior permiso, a expensas de la M.N,L. y Exma. Ciudad de Manila. En la Imprenta de D. Manuel Memije, por D. Anastacio Gonzaga. Año de 1819, página 11.
  4. ^ Census of Population (2015): Highlights of the Philippine Population 2015 Census of Population (Извештај). PSA. Приступљено 20. јун 2016. 
  5. ^ Census of Population and Housing (2010): Population and Annual Growth Rates for The Philippines and Its Regions, Provinces, and Highly Urbanized Cities (PDF) (Извештај). NSO. Приступљено 29. јун 2016. 
  6. ^ Census of Population (1995, 2000 and 2007): Population and Annual Growth Rates by Province, City and Municipality (Извештај). NSO. Архивирано из оригинала 4. фебруар 2012. г. 
  7. ^ Flores, Helen (1. јануар 2014). „Temperatures drop further in Baguio, MM”. The Phillipine Star. Архивирано из оригинала 7. март 2016. г. Приступљено 24. октобар 2016. 
  8. ^ „Metro Manila temperature soars to 36.2C”. Manila: ABS-CBN News and Current Affairs. 8. мај 2014. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 24. октобар 2016. 
  9. ^ „NAIA Pasay City Climatological Normal Values”. Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 10. 10. 2018. 
  10. ^ „NAIA Pasay Climatological Extremes”. Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 10. 10. 2018. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пасај&oldid=27456964”