„Мануфактура Г“ је збирка приповедака београдског писца Адријана Сарајлије. Објављена је у едицији „Нови хоризонти“ београдске издавачке куће „Тардис“, 2010. године.

Мануфактура Г
Настанак и садржај
АуторАдријан Сарајлија
ИлустраторБоривој Ивановић
Дизајнер корицаБоривој Ивановић
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Жанр / врста делаНаучна фантастика, спекулативна фикција, хорор, алтернативна историја, стимпанк, магични реализам
Издавање
Издавач„Тардис“, Београд
Датум2010.
Број страница292
Тип медијаброширано
Класификација
ISBN?[[Special:BookSources/ISBN 978-86-6099-014-5.|ISBN 978-86-6099-014-5.]] Невалидан ISBN

Приче обухватају жанровски распон од научне фантастике, преко хорора, стимпанка и технотрилера, до прича које би се могле одредити као магични реализам.

Критика Западног Балкана је књигу уврстила „међу најбоља жанровска окњижења у регији задњих година“.[1]

Садржај књиге уреди

  • Viva la revolución
  • Све што расте
  • Абракадабра
  • Феномен
  • Хроновизија
  • Мануфактура Г
  • Wasserkrabbe
  • Western
  • О анатомији и другим триковима
  • Поговор (Слободан Шкеровић)

О причама уреди

Три приповетке су претходно објављене у групним антологијама фантастичке књижевности: „Абракадабра“ и „Хроновизија“ у издањима „Паладина“ под уредничком палицом Горана Скробоње, док је „Wasserkrabbe“ публикована у годишњој збирци спекулативне фикције загребачког удружења „Сфера“. Осталих шест приповедака први пут су објављене у збирци „Мануфактура Г“.

Пријем код критике уреди

Збирка је убрзо по објављивању привукла пажњу књижевних критичара региона и оцењена је изузетно повољно.

Писац и критичар Илија Бакић, наводи у приказу Мануфактуре Г: „Ишчитавањем збирке откривају се широка интересовања писца која варирају знане жанровске обрасце у распону од научној фантастици припадајућих сторија о пропасти света, алтернативних историја и будућности, до хорористичких прича. Мада састављено од разнородних сегмената, Мануфактура Г је дело које има унутрашњу кохезију па и одређена, препознатљива тежишта. Једно од њих, заступљено у већини проза, у основи се своди на питање сусрета са непознатим које је најчешће натприродно и непријатељско према људима. Тај нови, неочекивани чинилац света (који је до тада нормално функционисао) обзнањиваће се тихо (као у „Феномену“) или бурно („Western“, „Абракадабра“) али неминовно фатално за појединце, групе или читав људски род („Све што расте“).“[2]

Писца и критичар Слободан Шкеровић у рецензији наводи: „Адријан Сарајлија — писац, има своје најснажније упориште и полазиште у широком образовању и распону интересовања, склоности ка жанру хорора којој су га сигурно подстакле студије медицине (једна од првих хорор СФ књига је управо она о доктору Франкенштајну), али и способност да брзо асимилује, и то кроз сопствену праксу, друге жанровске токове – научну фантастику а нарочито онај истински књижевни експеримент који је у модерно доба дао најбоље резултате – спекулативну фикцију. (...) Приступ теми и нарочито обради ликова, својом озбиљношћу и темељношћу надилази површне одреднице жанра и читалац, као и критичар, више бивају изложени утиску стила и уметничког надахнућа, саме вештине писања, који из приче у причу постају све бољи – експресивнији и сажетији а тиме и снажнији.“[3]

Хрватски новинар и књижевни критичар Давор Шишовић, у приказу „Љигава будућност“ пише: „...генерално, за цијелу збирку, за стил и начин писања Адријана Сарајлије, за оригиналност тема и мотива, за списатељску умјешност и стручну 'поткованост', за утисак који ова литература оставља на читаоца - а он се креће од збуњености до потресености, од запрепашћења до физичког осећаја описаног, од дивљења спрам литерарности многих реченица и пасуса до невјеројатне лакоће и проходности текста - дакле, за све то оцјену могу сажети у једној ријечи: генијално! Могу и у двије: ремек-дјело, то је ова збирка, која сигурно спада међу најбоља жанровска окњижења у регији задњих година. Не претјерујем, нимало; кад сам писао о ранијим Сарајлијиним причама објављиванима у заједничким збиркама, добро сам процијенио да ће му прва самостална ауторска књига бити права посластица. Стил раван класицима магичног реализма али и оном андрићевско-селимовићевском начину приповиједања, врло природни дијалози, изузетно умјешно грађење атмосфере, слојевито карактеризовани ликови али и немилосрдност према њиховим судбинама, то су само неке одлике Сарајлијине прозе.“[4]

Критичар Милош Цветковић окончава приказ у часопису Yellow Cab следећим речима: „Све приче у збирци занатски су пажљиво избрушене и док Сарајлија очито још тражи сопствени глас и при том доста експериментише како с формом тако и са садржином, оно што је за све приче константа јесте његова посвећеност детаљима, сигурно приповедање и велико богатство идеја.“[5]

Критичарка Ивана Милаковић истиче: „По професији лекар, Сарајлија веома успешно користи медицинске елементе како би изазвао језу код читаоца, било да се ради о повредама, канцеру који расте толико да гута све пред собом („Све што расте”), последицама лоше изведеног абортуса у медицински не баш напредном окружењу („Wasserkrabbe”)... А ту је и могућност брзог исцељења – уз стравичну цену коју би мало ко био вољан да плати („Western”). (...) Мануфактура Г је збирка која вас наводи да жељно ишчекујете још.“[6]

Извори уреди

  1. ^ Шишовић, Давор. „Љигава будућност“ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2016), Глас Истре, 19. март 2011.
  2. ^ Бакић, Илија. „Сусрети са натприродним“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Квартал, Панчево, новембар 2011.
  3. ^ Шкеровић, Слободан. „'Мануфактура Г' Адријана Сарајлије“ Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2011), поговор првом издању, „Тардис“, 2010.
  4. ^ Шишовић, Давор. Исто.
  5. ^ Цветковић, Милош. „Мануфактура Г“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Yellow Cab, рубрика „Књиге“, Београд, јануар 2011.
  6. ^ Милаковић, Ивана. „Мануфактура Адријана Сарајлије“ Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2011), ИП „Тардис“, 5. децембар 2010.

Спољашње везе уреди