Марија Моденска
Марија од Модене (итал. Maria Beatrice Anna Margherita Isabella d'Este;[1] 1658– 1718) била је краљица Енглеске, Шкотске и Ирске као друга супруга Џејмса II Стјуарта (1633—1701). Била је религиозна римокатолкиња и удала се за удовца Џејмса, који је био млађи брат Чарлса II (1630–1685) и потенцијални наследник престола.[2][3] Није се интересовала за политику и била је посвећена супругу и њиховој деци од које је двоје преживело детињство: Џејмс Франсис Едвард, јакобитски кандидат на престо (као Џејмс III Енглески), касније познат као Старији претендент (енгл. The Old Pretender), и Луиза Марија Тереза.[4]
Марија Моденска | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 5. октобар 1658. |
Место рођења | Модена, Војводство Модена |
Датум смрти | 7. мај 1718.59 год.) ( |
Место смрти | Дворац Сен Жермен ан Ле код Париза, Краљевина Француска |
Породица | |
Супружник | Џејмс II Стјуарт |
Потомство | Џејмс Френсис Едвард Стјуарт, Louisa Maria Teresa Stuart, Isabel Stuart, Charles Stuart, Duke of Cambridge |
Родитељи | Алфонсо IV, војвода од Модене Лаура Мартиноци |
Династија | Есте Династија Стјуарт |
Претходник | Катарина од Брагансе |
Наследник | Марија Клементина Собјеска |
Марија је рођена у војводској породици у Модени, малој држави у североисточној Италији. У Енглеској је првенствено остала упамћена по гласинама о контроверзном рођењу Џејмса Франсиса Едварда, њеног јединог сина који је преживео детињство. Према широко раширеним гласинама, Џејмс је био „замена“, тј. беба која је унесена у собу где се одвијао порођај у тигању за грејање постеље. Циљ оваквог потеза био је да се обезбеди наследник католичкој грани династије Стјуарт. Иако се показало да су овакве оптужбе биле нетачне, што је потврдила и истрага Тајног савета, рођење Џејмса Франсиса Едварда било је један од чинилаца који су довели до Славне револуције 1688. године. У револуцији Џејмс II је био присиљен да престо уступи својој ћерки из првог брака Марији, која је била протестанткиња као и њен супруг и савладар Вилијем III.
Џејмс II и Марија Моденска су са породицом отишли у изгнанство у Француску где им је Луј XIV ставио на располагање двор Сен Жермен ан Лај, недалеко од Париза. Јакобити су Марију називали „Краљицом преко мора“ (енгл. Queen over the water) с обзиром да је живела у Француској. За разлику од мужа, Марија је била популарна међу дворанима француског краља. Када је постала удовица 1701. године, њен тринаестогодишњи син Џејмс Франсис Едвард је, за јакобите, постао Џејмс III од Енглеске и VII од Шкотске. До његовог шеснаестог рођендана Марија је обављала дужност регента. Када је млади Џејмс, после Утрехтског мира 1713. године, дипломатски замољен да напусти Француску, Марија је остала. Наиме, као удовица заједно са ћерком Луизом Маријом Терезом је лета проводила у манастиру Шаило. Марија Луиза Тереза је умрла од малих богиња 1712. године, а Марија Моденска је и после 1713. остала у Француској иако је са одласком сина била лишена друштва чланова породица. Марија је преминула 1718. од рака дојке. Остала је у лепом сећању својим француских савременика.
Напомене
уреди- ^ Harris 2007, стр. 1.
- ^ Oman 1962, стр. 30.
- ^ Britannica, Encyclopædia. „Mary of Modena (queen of England)”. Brittanica.com. Приступљено 24. 12. 2009.
- ^ Oman 1962, стр. 40.
Породично стабло
уреди16. Cesare d'Este | ||||||||||||||||
8. Алфонсо III од Есте | ||||||||||||||||
17. Virginia de' Medici | ||||||||||||||||
4. Francesco I d'Este | ||||||||||||||||
18. Карло Емануел I, војвода Савоје | ||||||||||||||||
9. Isabella of Savoy | ||||||||||||||||
19. Catherine Michelle of Spain | ||||||||||||||||
2. Алфонсо IV, војвода од Модене | ||||||||||||||||
20. Александар Фарнесе, војвода од Парме | ||||||||||||||||
10. Ranuccio I Farnese, Duke of Parma | ||||||||||||||||
21. Infanta Maria of Guimarães | ||||||||||||||||
5. Maria Caterina Farnese of Parma | ||||||||||||||||
22. Giovanni Francesco Aldobrandini | ||||||||||||||||
11. Margherita Aldobrandini | ||||||||||||||||
23. Olimpia Aldobrandini | ||||||||||||||||
1. Марија Моденска | ||||||||||||||||
24. Giovanni Battista Martinozzi | ||||||||||||||||
12. Vincenzo Martinozzi | ||||||||||||||||
25. Bianca Lanci | ||||||||||||||||
6. Hieronymus Martinozzi | ||||||||||||||||
26. Matteo Marcolini | ||||||||||||||||
13. Margherita Marcolini | ||||||||||||||||
27. Tommosa Bertozzi | ||||||||||||||||
3. Laura Martinozzi | ||||||||||||||||
28. Girolamo Mazarini | ||||||||||||||||
14. Peter Mazarini | ||||||||||||||||
29. Margherita de Franchis Passavera | ||||||||||||||||
7. Laura Mazarini | ||||||||||||||||
30. Giulio Buffalini, Count of San Giustino | ||||||||||||||||
15. Hortense Buffalini | ||||||||||||||||
31. Francesca Belloni | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Allan, Fea (1909). James II and His Wives. Meuthon and Co.
- Brown, Beatrice Curtis (1929). Anne Stuart: Queen of England. Geoffrey Bles.
- Chapman, Hester (1953). Mary II, Queen of England. Jonathan Cape.
- Fraser, Antonia (2002). King Charles II. Phoenix. ISBN 978-0-7538-1403-1..
- Fraser, Antonia (2007). Love and Louis XIV: The Women in the Life of the Sun King. Phoenix. ISBN 978-0-7538-2293-7..
- Gregg, Edward (1980). Queen Anne. Routledge & Kegan Paul.
- Haile, Martin (1905). Queen Mary of Modena: Her Life and Letters. J.M. Dent & Co.
- Harris, Tim (2007). Revolution: The Great Crisis of the British Monarchy 1685–1720. Penguin. ISBN 978-0-14-101652-8..
- Maclagan, Michael; Louda, Jiří (1999). Line of Succession: Heraldry of the Royal Families of Europe. Little, Brown & Co. ISBN 978-1-85605-469-0.
- Marshall, Rosalind (2003). Scottish Queens, 1034-1714. Tuckwell Press.
- Oman, Carola (1962). Mary of Modena. Hodder & Stoughton.
- Starkey, David (2007). Monarchy: From the Middle Ages to Modernity. Harper Perennial. ISBN 978-0-00-724766-0..
- Turner, FC (1948). James II. Eyre & Spottswoode.
- Uglow, Jenny (2009). A Gambling Man: Charles II and the Restoration. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-21733-5..
- Waller, Maureen (2002). Ungrateful Daughters: The Stuart Princesses Who Stole Their Father's Crown. Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-79461-6.