Маркијан и Мартирије

Свети мученици Маркијан и Мартирије (пострадали око 355. године, Цариград) – ранохришћански мученици који су пострадали под царем Констанцијем II Православна црква их празнује 25. октобра (7. новембра).[1]

Маркијан и Мартирије

Маркијан и Мартирије служили су у Цариградском саборном храму. Маркијан је био чтец, а Мартирије ипођакон; обојица су служили и као нотари, односно секретари патријарха Павла Исповедника.[2] Цар Констанције II је подржао аријанство, док су његова браћа Константин и Констанс били на страни Никејаца. Након смрти браће и рата са Магнецијем, Констанције II успоставља аријанство као једину праву религију у царству. Павле Исповедник је 350. године протеран из престонице и послат у прогонство у Јерменију, у град Кукуз, где је прихватио мученичку смрт; када је служио Божанствену Литургију, упали су аријанци и задавили Павла његовим архијерејским омофором. На Миланском црквеном сабору Атанасије је осуђен и протеран из Александрије 356. године. Отприлике у исто време, Маркијан и Мартирије, који су исповедали Никејски Символ вере, ухапшени су у Цариграду. У тамници их је епарх Филип мучио, а затим им мачем одсекао главе. Верници су узели мошти и сахранили их у Меландијевој капији у Цариграду.

После победе Никејаца над аријанцима, Маркијан и Мартирије су почели да се поштују као свети мученици у царству. Јован Златоусти саградио је цркву у њихов спомен. Саставио је службу, за коју је канон написао Јосиф песник. Служба је постављена у Менаиону 25. октобра.[3]

Извори уреди

  1. ^ „СВЕТИ МУЧЕНИК МАРКИЈАН И МАРТИРИЈЕ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-23. 
  2. ^ „Свети мученици Маркијан и Мартирије”. spc.rs. 
  3. ^ Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Patriarch of Moscow and All Russia Aleksiĭ II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, Patriarch of Moscow and all Russia Алексий II, Patriarch of Moscow and All Russia Кирилл, T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡", Церковно-научный центр "Православная энциклопедия". Moskva. 2000. ISBN 978-5-89572-005-9. OCLC 46632361.