Марко Краљевић: Човек који је постао легенда

Марко Краљевић: Човек који је постао легенда је књига београдског археолога и историчара Марка Алексића, објављена 2015. године. Ово је прва историјска монографска студија[1] о животу српског краља Марка Мрњавчевића (око 1335—1395), у предању и епској поезији балканских народа запамћеног као Краљевић Марко.

Марко Краљевић: Човек који је постао легенда
Marko Kraljevic (2015), autor Marko Aleksic.jpg
Настанак
АуторМарко Алексић
ИлустраторИсторијске карте и цртежи археолошких предмета: Милош Савковић
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Садржај
Жанристорија, археологија
ТемеМарко Краљевић, Срби, Историја Србије у средњем веку, Витезови
Издавање
Издавач„Лагуна“
Датум
издавања

29. мај 2015.
Број страница318
Тип медијаброширано
Класификација
ISBN?978-86-83643-96-7

О новим аспектима истраживања, аутор каже:

Упркос томе што је о животу једног од најпознатијих Срба сачуван значајан број историјских података, готово невероватно звучи податак да до сада не постоји ниједна свеобухватна биографија Марка Краљевића. Тако је с временом створена погрешна представа о нашем националном јунаку као литерарном лику, који је плод народне маште и претеривања, или као о маргиналној политичкој фигури о којој се најпре зна да је био турски вазал. Насупрот овој површној и погрешној слици, историјски Марко Краљевић је био важна личност свога доба,човек који је провео преко три деценије у самом врху власти и кога су и његови савременици изузетно поштовали.

— Марко Алексић[2]

У књизи се по први пут даје и биографија Маркове супруге, краљице Јелене Прељубовић, исправљајући погрешне научне претпоставке везане за њено порекло, као и шири културни и цивилизацијски оквир српског средњег века. [3]

Алексић, стручњак међународног угледа за средњовековно оружје, доноси и нове податке о великом витешком мачу званом „српски мач" који се у Мрњавчевићево време ширио по Европи, па и Северној Африци, затим податке о првом ватреном оружју код нас, топовима коришћеним у Косовској бици, реконструкцију шлема типа басинет кнеза Лазара и друге.[4]

РецепцијаУреди

Научни рецензенти књиге су проф. др Синиша Мишић и др Александар Узелац.

У прва два месеца одштампана су четири издања књиге, која је ушла у десет најпродаванијих издања ИК „Лагуна“.[5]

НапоменеУреди

Спољашње везеУреди