Махоје Сури
Махоје Сури, у исламским изворима познат као Махуи Сури, био је ирански аристократа, који је служио као марзбан (генерал пограничне провинције, „[[Маркгроф|маркгроф]]“) Марва у време владавине последњег сасанидског краља краљева Јездигерда III (в. 632 –651).
Биофрафија уреди
Махоје је вероватно потицао из куће Сурен, једног од седам партских кланова сасанидске државе.[1] За време муслиманске инвазије на Иран, Јездигерд III је отишао Марв где је пронашао уточиште ; када је стигао у град заједно са својим војсковођом Фарухзадом, Махоје их је топло примио. Међутим, Фарухзад се није дуго задржао и побунио се против Јездигерда а зати је напустио град.[2] Махоје је искористио ову прилику како би потајно сковао заверу са хефталитским владаром Низаком против Јездигерда, који је, међутим, открио заверу и побегао из Махојеве резиденције. На крају је убијен у млину од стране атентатора кога је послао Махоје.[1]
У међувремену, муслимани су заузели источне делове Ирана који је убрзано падао, а Махоје је на крају био приморан да склопи мир са муслиманима и плати данак. За време владавине халифа Алије (656–661), послата је последња жалба да Махојеви дехкани не плаћају данак, који су потом отишли у Куфу у Ирак. Међутим, током Махојевог доласка у град, становници Хорасана, који нису волели Махојеву управу, побунили су се. Након овога, Махоје се више не спомиње ни у једном извору.[1]
Референце уреди
- ^ а б в Zarrinkub 1975, стр. 25.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 261–262.
Извори уреди
- Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Morony, M. (1986). „ʿARAB ii. Arab conquest of Iran”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 2. стр. 203—210.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.