Мацуре
Мацуре су биле српско племе које је живело на територији Црне Горе која је данас позната као Шекулар.[1][2] Као и друга племена Црне Горе, била су или асимилована или протерана. Већина научника их сматра српским пореклом. Данас је њихово име сачувано у локалним српским легендама и митовима.
Порекло и етимологија уреди
Као и сва друга несловенска племена Црне Горе, и Мацуре су Словени потпуно асимилирали или протерали.[3][4] Мацуре је у Црној Гори постао дерогативан термин, што је случај и са називима других покорених и прогнаних племена Лужана, Букумира, Матаруге и других.[5]
Продором Османлија у српску Деспотовину и Зету, Мацуре, Матаруге и Кричи су мигрирали у два правца. Први је био преко источне и средње Босне, у западну и северозападну Босну. Други је био преко Херцеговине и Далмације.[6]
Милан Шуфлај, хрватски историчар и књижевник први је поставио хипотезу да су Мацуре албанског порекла.[7][8] Српски историчар, универзитетски професор и академик Владимир Ћоровић изнео је хипотезу да је једна од могућности да су Мацуре у сродству са албанским Мацарке или Мацреке или можда српско племе са севера из области Мазура.[9]
Јован Ердељановић, српски етнолог је веровао да су Мацуре влашког порекла чије име потиче од неке римске речи чија је основа била „маз”.[10]
Мацуре може бити у вези са српском речју „маца” (изведено од мацола) што значи велики чекић, али се користи и за описивање веома снажног јер ову реч и данас у Црној Гори користе да описују снажног човека изговарањем „Јак ко маца! или Маца од чо'јека”. Такође, уобичајено је пронаћи српске речи које су словенског корена и завршавају се на „уре“, на пример љуштуре (што значи вишеслојност), и ђевојчуре (множина: девојке). Ово би могло указивати да порекло имена Мацуре означава јаке људе.
Легенда уреди
Мацуре се спомињу у српским легендама и митовима. Према српским предањима, то су били високи и снажни људи.[11] Српска легенда каже да су када су први пут видели снег дошли у Сињајевину у Црној Гори и направили снежну грудву како би је показали пријатељима, а она се отопила у њиховим рукама.[12]
Према Ердељановићу, топоним Мацур-јама нна територији Пипера води порекло од имена племена Мацуре.[13] Реч Мацуровине (у преводу ливада), име Мацур (забележено 1575. године) и презиме Мацура (забележено од 17. века) потиче од имена племена Мацуре.[14]
Референце уреди
- ^ Пантелић 1983, стр. 65
- ^ Revue d'etnologie. Etnološko društvo Jugoslavije. 1986.
- ^ Cvijić 1987, стр. 175
- ^ Đurić 1972, стр. 156: "Потпуно су асимиловани или прогнани остаци неких група, као што су Матаруге, Мацуре, Муго- ши, Кричкови, Ћићи и прави Власи, који се често помињу као имена братстава и племена. Поред њих још и Шпањи, најстарији ..."
- ^ Popović & Skerlić 1937, стр. 623: "...у Црној Гори погрдним односно презривим именима имена побеђених и истиснутих племена Лужана, Букумира, Матаруга, Мацура и др."
- ^ Bulletin du Musée de la République Socialiste de Bosnie-Herzégovine à Sarajevo: Ethnologie. Sarajevski grafički zavod. 1962. стр. 7. „... prema zapadu i sjeverozapadu starih Mataruga, Macura i Krica, koje su i sama dinarska srpska plemena, sireói se, potiskivala i prisiljavala da se iseljavaju6. Na osnovu toponomastickih, patronimièkih i drugih podataka danas je moguée usta- noviti da su postojala dva pravca kretanja ovih plemena iz Crne Gore: jedan koji je zahvatao istocne dijelove Bosne, pa se preko centralnog dijela prosirio po zapadnoj i sjeverozapadnoj Bosni, i drugi pravac, preko Hercegovine i Dalmacije, ...”
- ^ Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića. Opštinska zajednica obrazovanja. 1992.
- ^ Пантелић 1983, стр. 64
- ^ Ćorović, Vladimir (1933). Историја Југославије. Народно дело. стр. 25. „Мацуре потсећају на арбанашке Мацарке или Мацреке, а можда су и неко наше племе са севера из области Мазура.”
- ^ Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. Zemaljska štamparija. 1934. стр. 175. „Др. Ј. Ердељановић налази за ово племе да је оно свакако било старосједилачко (влашког) поријекла и да можда није имало сталног станишта, него да је живјело покретљивим но- мадским животом. За име Мацура сматра највјероватније да је постало од ...”
- ^ Čajkanović 1994, стр. 137
- ^ Čajkanović 1994, стр. 137
- ^ Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu..: Bulletin du Musée de la République Socialiste de Bosnie- Herzégovine à Sarajevo. Etnologija. 1977. стр. 19. „Macure je karakteristiéan naziv kojim se obiljezava staro, neslovensko stanovniátvo u crnogorskim brdima, konstatuje Erdeljanovic navodeci Ma- cure-Jelavice u Bratonozicima i toponim Macur jama u Piperima.”
- ^ Prva jugoslovenska onomastička konferencija. Društvo za nauku i umjetnost SR Crne Gore. 1976. стр. 114. „Màcurovine (livada) RJAZU ima potvrdu za m. ime Macur iz 1575 (iz Mon. croat. 276), prezime Macura (od XVII v.) i Macurovac, ime sela u Hrvatskoj (zupanija licko-krbavska) (n. d. torn VI, 346). Narodno predanje (zabiljezeno i kao dosta pouzdano prihvaceno) pominje neko neslovensko pleme Macure koje ...”
Литература уреди
- Пантелић, Никола (1983). Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 47. Etnografski muzej u Beogradu. GGKEY:66N5JNKFLFP.
- Čajkanović, Veselin (1994). Sabrana dela iz srpske religije i mitologije: Studije iz srpske religije i folklora, 1925-1942. Srpska književna zadruga. ISBN 9788637902812.
- Cvijić, Jovan (1987). Sabrana dela: pt. 1. Antropogeografski spisi. Srpska akademija nauka i umetnosti. ISBN 9788639100445.
- Đurić, Vojislav (1972). Научници. Матица српска.
- Popović, Bogdan; Skerlić, Jovan (1937). Srpski književni glasnik.
- Vukanović, Tatomir P. (1974). Etnogeneza Južnih Slovena. Narodni muzej.