Мезозом

Мезозоми су инвагинације прокариотске ћелијске мембране, које су прво опазили Џорџ Чапман и Џејмс Хилије 1953. године, и назвали их периферним телима^[1]. Назив мезозоми дао је Џ. Робертсон 1959. године^[2]. Током седамдесетих година 20. века мезозоми су препознати као артефакти и више се не сматрају нормалном ћелијском структуром прокариота.

Мезозоми настају током хемијске фиксације ћелија приликом припреме препарата за електронску микроскопију. Претпостављало се да су у нивоу мезозома за ћелијску мембрану везани ензими респираторног ланца. Сем тога сматрало се да имају улогу и у образовању ћелијског зида у току деобе и у репликацији ДНК.^[3]^[4]

Литература

^ Chapman, G.B., Hillier, J. (1953). Electron microscopy of ultra-thin sections of bacteria I. Cellular division in Bacillus cereus. J. Bacteriol.: 362–373.
^ Robertson, J.D. (1959). The ultra structure of cell membranes and their derivatives. Biochem. Soc. Syrup: 3.
^ Suganuma, A. (1966). Studies on the fine structure of Staphylococcus aureus. J Electron Microsc (Tokyo) 15 (4): 257–61.
^ Stevens, J. E.; Willoughby, D. A. (1969). „The anti-inflammatory effect of some immunosuppressive agents”. The Journal of Pathology. 97 (2): 367—373. PMID 5352809. doi:10.1002/path.1710970223.

[1] Chapman, G.B., Hillier, J. (1953). Electron microscopy of ultra-thin sections of bacteria I. Cellular division in Bacillus cereus. J. Bacteriol.: 362–373.

[2] Robertson, J.D. (1959). The ultra structure of cell membranes and their derivatives. Biochem. Soc. Syrup: 3.

[3] Suganuma, A. (1966). Studies on the fine structure of Staphylococcus aureus. J Electron Microsc (Tokyo) 15 (4): 257–61.

[4] Stevens, J. E.; Willoughby, D. A. (1969). „The anti-inflammatory effect of some immunosuppressive agents”. The Journal of Pathology. 97 (2): 367—373. PMID 5352809. doi:10.1002/path.1710970223.

[1]

[2]

[3]

[4]