Мезозом
Мезозоми су инвагинације прокариотске ћелијске мембране, које су прво опазили Џорџ Чапман и Џејмс Хилије 1953. године, и назвали их периферним телима[1]. Назив мезозоми дао је Џ. Робертсон 1959. године[2]. Током седамдесетих година 20. века мезозоми су препознати као артефакти и више се не сматрају нормалном ћелијском структуром прокариота.
Мезозоми настају током хемијске фиксације ћелија приликом припреме препарата за електронску микроскопију. Претпостављало се да су у нивоу мезозома за ћелијску мембрану везани ензими респираторног ланца. Сем тога сматрало се да имају улогу и у образовању ћелијског зида у току деобе и у репликацији ДНК. [3][4]
Литература уреди
- ^ Chapman, G.B., Hillier, J. (1953). Electron microscopy of ultra-thin sections of bacteria I. Cellular division in Bacillus cereus. J. Bacteriol.: 362–373.
- ^ Robertson, J.D. (1959). The ultra structure of cell membranes and their derivatives. Biochem. Soc. Syrup: 3.
- ^ Suganuma, A. (1966). Studies on the fine structure of Staphylococcus aureus. J Electron Microsc (Tokyo) 15 (4): 257–61.
- ^ Pontefract, R.D., Bergeron, G., Thatcher, F.S. (1969). Mesosomes in Escherichia coli. J. Bacteriol. 97 (1): 367–75. . doi:10.1002/path.1710970223. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)