МекКлиландова теорија постигнућа

МекКлиландова теорија постигнућа је теорија из психологије коју је створио амерички психолог Дејвид МекКлиланд , која истиче три људске потребе као најзначајније, и које обликују понашање особе, а то су потребе за успехом, припадношћу и моћи.

МекКлиланд је предложио теорију мотивације која се заснивала на теорији личности Хенрија Муреја (1938) која истиче свеобухватни модел људских потреба и мотивационих процеса. У својој књизи The achieving society (1961), тврди да се људска мотивација заснива на три доминантне потребе: потреба за успехом (N-Ach), потреба за моћи (N-Pow), и потреба за припадањем (N-Affil). Лични значај сваке од ових потреба се разликује од особе до особе, а на њих утиче и култура којој особа припада.

Тврдио је и да ови видови мотивације играју важну улогу и у друштвеним променама и еволуцији људског друштва.

У својој теорији постигнућа, која се заснива на Мурејевом моделу, МекКлиланд предлаже да се јединствене личне потребе неке особе стичу временом и да их обликују животна искуства.

Потреба за успехом

уреди

Особе које имају снажну потребу за успехом жуде за признањима, и стога теже да избегавају и високоризичне и нискоризичне ситуације. Те особе избегавају нискоризичне ситуације јер лако постигнут успех и није значајан успех. Резултат високоризичних подухвата, пак, виде више као ствар случајности него нечијег личног труда и стога их не привлачи. Ове особе се одмеравају спрам неким стандарда изврсности или јединственог доприноса спрам којих процењују своје понашање и успех.

Особе са доста израженом потребом за успехом највише воле да раде на пословима где је осредња шанса за успех, најбоље ако је око 50%. Потребан им је редован фидбек како би могли да прате прогрес својих успеха. Воле да раде или сами или са другима који имају исту потребу за успехом.

Потреба за припадањем

уреди

Особе које имају снажну потребу за припадношћу жуде за складним односима са другима и потребно им је да се осећају прихваћено. Теже да се прилагоде друштвеним нормама групе којој припадају.

Они имају снажну тежњу да остваре, одржавају и одреде блиске личне односе са другима.

Особе са доста израженом потребом за припадношћу воле да раде посао који подразумева значајне личне односе. Добро се показују у раду са корисницима услуга и ситуацијама са клијентима.

Потреба за моћи

уреди

Потреба за моћи код неке особе може да буде потреба за личном моћи или за институционалном. Они који желе личну моћ желе да усмеравају друге, и то се најчешће сматра непожељним. Они који желе институционалну моћ (тј. друштвену моћ), желе да организују напоре других како би и постигла бољи успех.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди