Википедија

Ментално здравље избеглица и миграната (књига)

Ментално здравље избеглица и миграната је књига чији су аутори Јована Бјекић, Маша Вукчевић-Марковић, Милутин Врачевић и Наташа Тодоровић, објављена 2019. године у издању Црвеног крста из Београда.[1]

Ментално здравље избеглица и миграната
Насловна страна српског издања из 2019.
Настанак и садржај
АуторЈована Бјекић, Маша Вукчевић-Марковић, Милутин Врачевић и Наташа Тодоровић
ЗемљаСрпски
Језиксрпски
Жанр / врста деластручна монографија
Издавање
ИздавачЦрвени крст Србије
Датум2019.
Класификација
ISBN ?978-86-80205-71-7

О ауторима уреди

  • Јована Бјекић (1988) - Доктор психолошких наука и научни сарадник на Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду.[2] Аутор је већег броја истраживања о менталном здрављу избеглица у Србији и један од оснивача удружења Мрежа психосоцијалних иновација (ПИН).[3]
  • Маша Вукчевић-Марковић (1985) - Научни сарадник на Одељењу за психологију, Филозофског факултета, Универзитета у Београду.[4] Доктор је психолошких наука, као и психотерапеут. Руководилац већег броја пројеката усмерених на пружање услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке избеглицама, аутор већег броја истраживања о менталном здрављу, оснивач и председник удружења Мрежа психосоцијалних иновација (ПИН).[3]
  • Милутин Врачевић (1971) - Запослен у Здравству и заштити Црвеног крста Србије. Бави се истраживањем у области психијатрије, геријатрије и епидемиологије.[5] Доктор је медицине, мастер из јавног здравља, Аутор је многобројних истраживања на тему старења и старости и насиља над старијима.[3]
  • Наташа Тодоровић (1968) - Стручна сарадница Црвеног крста Србије и председница Мреже ХУМАНАС.[6] Дипломирани је психолог, мастер из јавног здрављаа, аутор многобројних истраживања на тему старења и старости и насиља над старијима.[3]

О књизи уреди

Књига "Ментално здравље избеглица и миграната” представља резултате истраживања које је спровео Црвени крст Србије у партнерству са Мрежом психосоцијалних иновација (ПИН), а уз подршку Међународне федерације Друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца и Норвешког Црвеног крста.[7]

Избеглице и мигранти представљају посебно рањииву групу када је реч о тешкоћама и поремећајима менталног здравља који су један од водећих глобалних проблема јавног здравља. Трауматична искустава како у земљи порекла тако и током пута, као и све тешкоће са којима се суочавају у земљи трајног или привременог боравка представљају значајне факторе ризика за проблеме и тешкоће у домену менталног здравља.[7]

Црвени крст Србије у склопу својих редовних активности и програма усмерених на подршку избеглицама и мигрантима спрововео је иницијалну процену менталног здравља. Циљ ове процене био је идентификација оних корисника којима је потребна додатна подршка као и са циљем прилагођавања програма спрам популационих показатеља о психолошкој вулнерабилности корисника на различитим локацијама у Србији.[7]

У периоду од децембра 2018. до фебруара 2019. године, на узорку од преко 200 корисника, спроведено је прикупљање података, а резултати испитивања показују следеће:[7]

  • 72.5% избеглица и миграната је психолошки угрожено,
  • Код 14.2% избеглица и мигранатата су доминантне тешкоће са којима се суочавају симптоми пост трауматског стреса,
  • Код 28.6% избеглица и миграната је уочена депресијеа,
  • Код 18.9% избеглица и миграната је уочена анксиозност,
  • Код 48.0% избеглица и миграната се јављају акутни знаци узнемирености и других психолошких тегоба.

Аутори књиге истичу да је неопходно обезбедити доступност психолошке процене при добијању азила, адекватно праћење здравља расељених дуж читаве мигрантске руте, омогућити обуку из прве психолошке помоћи свима који раде са овим рањивим групама, као и обезбеђивање програма за едукацију миграната/киња и избеглица, како се ојачала њихова знања и вештине.[8]

Садржај уреди

Књига садржи следећа поглавља:[3]

  • Ментално здравље
  • Ментално здравље избеглица и миграната у Србији
  • Симптоматологија и знаци психолошке вулнерабилности
  • Пост-трауматски стресни поремећај
  • Депресија
  • Анксиозност
  • Ментално здравље и изазови новог почетка
  • Тешкоће у домену менталног здравља: изазов за ток и поступак азила
  • Ментално здравље и изазови интеграције у локалну заједницу
  • Закључци и препоруке
  • Wелл-беинг wалк – пример добре праксе

Иницијална процена менталног здравља - пример добре праксе Континуирана евалуација програма подршке - пример добре праксе

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Mentalno zdravlje izbeglica i migranata”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 6. 2022. 
  2. ^ „dr Jovana Bjekić”. lira.f.bg.ac.rs. Приступљено 26. 6. 2022. 
  3. ^ а б в г д Бјекић, Јована; Вукчевић-Марковић, Маша; Врачевић, Милутин; Тодоровић, Наташа (2019). Mentalno zdravlje izbeglica i migranata. Beograd: Crveni krst Srbije. ISBN 978-86-80205-71-7. 
  4. ^ „dr Maša Vukčević Marković”. lira.f.bg.ac.rs. Приступљено 26. 6. 2022. 
  5. ^ „Milutin Vracevic”. researchgate.net. Приступљено 26. 6. 2022. 
  6. ^ „Beskonačno dugi dani”. vreme.com. Приступљено 26. 6. 2022. 
  7. ^ а б в г „MENTALNO ZDRAVLJE IZBEGLICA I MIGRANATA”. redcross.org.rs. Приступљено 26. 6. 2022. 
  8. ^ „Представљена публикација Црвеног крста о менталном здрављу избеглица и миграната”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. Приступљено 26. 6. 2022. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ментално_здравље_избеглица_и_миграната_(књига)&oldid=26935021”