Метла
Метла је радни алат који служи за чишћење и спремање већих по правилу равних површина, најчешће пода или јавних сеоских простора. За ефективну употребу метле се користе обе руке.
Метла је такође омиљен инструмент за створења које се у бајкама зову вештице на којима оне могу да лете.
Етимологија
уредиРеч „метла“ потиче од назива одређених трновитих грмова (Genista и други) који се користе за метење.[4] Назив тог грмља почео је да се користи за кућни прибор у касном средњеенглеском језику и постепено је заменио ранији назив besom током периода раног модерног енглеског. Песма Buy Broom Buzzems (Вилијам Пурвис 1752–1832) још увек се односи на „broom besom“ као једну врсту метле (тј. „a besom made from broom“).
Равне метле, направљене од метле кукуруза,[5] су изумели Шејкери у 19. веку изумом стеге за метлу.[6] Мања метла или четка се понекад назива отпрашивачем.
Производња
уредиГодине 1797. квалитет метли се променио када је Леви Дикенсон, фармер из Хедлија у Масачусетсу, направио метлу за своју жену, користећи ресе сирка, зрно које је узгајао за семе. Његова жена је ширила добре гласове по граду, стварајући потражњу за Дикенсоновим метлама од сирка. Сиркчане метле су се добро држале, али су се на крају, као и све метле, распале. Дикенсон је касније изумео машину која је правила боље метле, и то брже него што би он могао ручно. Године 1810, изумљена је машина за метлу са стопаоним газиштем. Ова машина је играла интегралну улогу у Индустријској револуцији.[7]
Сједињене Државе
уредиЈедан извор помиње да су Сједињене Државе имале 303 фабрике метли до 1839. године и да је тај број достигао врхунац од 1039 фабрика 1919. године. Већина њих је била у источним Сједињеним Државама; током Велике депресије 1930-их, број фабрика је опао на 320 1939. године.[8] Држава Оклахома постала је главни центар за производњу метли јер је тамо посебно добро растао метларски кукуруз, а компанија The Oklahoma Broom Corn отворила је фабрику у Ел Рену 1906. Суочена са конкуренцијом увозних метли и синтетичких чекиња, већина фабрика је затворена од шездесетих година прошлог века.[8]
Магија
уредиУ контексту вештичарења, метла се вероватно односи на метлу у целини, познату као бизам. Прво познато спомињање вештица које лете на метли датира исламског традиционалистичког теолога Ибн Кудамахина из 11. века у његовој књизи ал-Мугхни (Убеђивач). Прво спомињање вештица које лете на метли у Европи датира из 1453. године, што је признао мушки вештац Гијом Еделин.[9] Концепт летеће масти[10][11] коју користе вештице појављује се отприлике у исто време, а забележено је 1456. године.
У Есватинију (Свазиленд), вештичије метле су кратки снопови штапова везаних заједно без дршке.[12]
У широј култури
уреди- Народ Метис у Канади има традицију плеса на метли. Постоје изложбе плеса на метли на којима људи показују своје вештине плеса на метли. Живахан плес с метлом укључује брз рад ногу и скакање.[13]
- „Прескакање метле“ је афроамеричка традиција венчања која је настала у браковима робова у Сједињеним Државама у 19. веку. Своју поново популарност међу Афроамериканцима дугује роману из 1976. године Корени: Сага о америчкој породици.[14] „Прескакање метле“ је била традиција брака у прехришћанској Британији и вероватно у ширим деловима Европе, као што су Скандинавија и балтичка германска племена. Метла расте широм Европе и Африке.
- Током Другог светског рата, посаде америчких подморница су везивале метлу за командни торањ свог пловила када би се враћале у луку како би назначиле да су „очистиле“ мора од непријатељских бродова.[15] Традицију су последњих година обезвредиле посаде подморница које машу метлом када се једноставно враћају са крстарења свог брода. Ова традиција можда потиче од акције холандског адмирала Мартена Тромпа који је везао метлу за свој главни јарбол након што је победио британског адмирала Роберта Блејка у бици код Дунгенеса 1652. Ово се често тумачило као порука да ће он „помести Британци са мора“. Ова прича остаје непоткрепљена,[16] али може имати своје порекло у традицији подизања метле као знака да је брод на продају,[17] што се чини вероватнијим пошто је Тромп заробио два Блејкова брода у бици.[18]
Књижевност
уреди- Године 1701, Џонатан Свифт написао је „Медитацију на метли“, пародију на Повремена размишљања о неколико тема Роберта Бојла:
Али штап за метлу, можда ћете рећи, је амблем дрвета које стоји на његовој глави; и моли се оном шта је Човек, осим наопаког створења, чије су животињске способности вечно постављене на његов Рационал; Његова глава тамо где би требало да му буду Пете, пузи по Земљи, а ипак са свим својим Манама, поставља се да буде универзални реформатор и исправљач злоупотреба, отклањач замерки, грабуља у сваком аљкавом углу природе, доносећи скривене покварености у светлост, и подиже моћну шрашину тамо где је раније није било, дубоко делећи све време, у сасвим истим загађењима за које се претвара да их брише: Његови последњи дани су проведени у ропству жена, и уопште најмање су заслужни; док се не носи до пањева, попут његовог брата Безома, или је избачен са врата, или је искоришћен да распали пламене, да би се други угрејали.[19]
- У романим Џеј-Кеј Роулинг о Харију Потеру и филмске адаптације, дршке метли су уобичајен облик транспорта за чаробњаке и вештице. Оне се такође користе за магични спорт квидича, у којем играчи користе своје метле да лете по терену и дају голове.
Религија
уредиВрсте метли
уредиМашине за израду метли
уредиУ Ванкуверу, на Гренвил острву налази се интересантна производно-продајна радионица за праизводњу и продају метли "Брумко". У радионици се налазе машине за сечење и шивење метли. Поред машина налазе се и продајни експонати метли у разним величинама и облицма.
-
Машина за израду метли
-
Метле од различитих материјала
-
Метла
Слични алати
уредиРеференце
уреди- ^ „Пољопривредни музеј”. званични веб-сајт. Музеј Војводине. Приступљено 20. 5. 2021.
- ^ „POLJOPRIVREDNI MUZEJ – KULPIN”. vojvodina.travel. Приступљено 20. 5. 2021.
- ^ „POLJOPRIVREDNI MUZEJ U KULPINU”. turistickiklub.com. Приступљено 20. 5. 2021.
- ^ Shorter Oxford English dictionary, 6th ed. United Kingdom: Oxford University Press. 2007. стр. 3804. ISBN 978-0199206872.
- ^ „How to make a broom”. Ogden Publications, Inc. Архивирано из оригинала 14. 03. 2013. г. Приступљено 15. 03. 2010.
- ^ „Broom”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2009. г. Приступљено 05. 11. 2008.
- ^ „History of Early American Brooms and Broom Making - BroomShop.com”. broomshop.com. Архивирано из оригинала 2015-09-18. г. Приступљено 2015-09-29.
- ^ а б Fugate, Tally D. „Encyclopedia of Oklahoma History & Culture”. Broom Factories. Архивирано из оригинала 19. 11. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012.
- ^ Man, Myth and Magic: An Illustrated Encyclopedia of the Supernatural. 1970, edited by Richard Cavendish.
- ^ Rätsch, Christian (2005). The Encyclopedia of Psychoactive Plants: Ethnopharmacology and Its Applications. Simon and Schuster. стр. 3295. ISBN 9781594776625.
- ^ Rätsch, Christian; Müller-Ebeling, Claudia (2006). Pagan Christmas: The Plants, Spirits, and Rituals at the Origins of Yuletide. Simon and Schuster. стр. 403. ISBN 9781594776601.
- ^ Spooner, Samantha (15. 10. 2014). „From hippie bans to broomstick flying limits, here are Africa's most absurd laws”. Mail & Guardian Africa. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2014.
- ^ from „The Virtual Museum of Metis History and Culture”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2007. Broom Dance, Metisfest 2001..
- ^ Dundes, Alan (1996). „"Jumping the Broom": On the Origin and Meaning of an African American Wedding Custom”. The Journal of American Folklore. 109 (433): 324—329. JSTOR 541535. doi:10.2307/541535.
- ^ „Broom Lore”. Victoria Trading Company. Архивирано из оригинала 2021-08-28. г. Приступљено 2021-08-28.
- ^ The Oxford Companion to Ships and the Sea. 1988, edited by Peter Kemp
- ^ "Local Events." Evening Telegram (St. John's, N.L.), 1891-10-14:4.
- ^ „Battle of Dungeness, 30 November 1652”. Архивирано из оригинала 17. 3. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2012.
- ^ „A Meditation upon a Broomstick (1711)”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Public Domain Review
- ^ „Jainism”. Архивирано из оригинала 2011-03-31. г. Приступљено 2011-03-30.
- ^ Stein, Stephen J. (1992). The Shaker Experience in America: A History of the United Society of Believers (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0-300-05933-5. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Evans, F. W. (Frederick William) (1859). Compendium of the Origin, History, Principles, Rules and Regulations, Government, and Doctrines of the United Society of Believers in Christ's Second Appearing. With Biographies of Ann Lee, William Lee, Jas. Whittaker, J. Hocknell, J. Meacham, and Lucy Wright. New York: D. Appleton & Company. Приступљено 8. 5. 2021.
Литература
уреди- Hansen, Harold A. The Witch's Garden pub. Unity Press 1978 ISBN 978-0913300473
- Adams, Cecil (3. 9. 1999). „What's the deal with witches and broomsticks?”. Приступљено 3. 3. 2012.
- Hunziker, Armando T. The Genera of Solanaceae A.R.G. Gantner Verlag K.G., Ruggell, Liechtenstein 2001. ISBN 3-904144-77-4.
- Schultes, Richard Evans; Albert Hofmann (1979). Plants of the Gods: Origins of Hallucinogenic Use New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-056089-7.
- Sollmann, Torald, A Manual of Pharmacology and Its Applications to Therapeutics and Toxicology. 8th edition. Pub. W.B. Saunders, Philadelphia and London 1957.
- Gladheart, Friday. „Besom Briefs”. PaganPath.com. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2014.
- of Worms Abraham ben Simeon (2004). Mathers, S. L. MacGregor, ур. The Book Of The Sacred Magic Of Abramelin The Mage (Illustrated изд.). Book Tree. ISBN 9781585092529.
- Lazić, Veselin (1993). Poljoprivredni muzej - Kulpin. Kulpin: Poljoprivredni muzej. Архивирано из оригинала 20. 05. 2021. г. Приступљено 20. 5. 2021.
- Кишгеци, Јан (2001). Пољопривредни музеј Кулпин : историјат хмељарства и пиварства. Београд: Галерија науке и технике САНУ : Музеј науке и технике. ISBN 86-82977-15-X. Архивирано из оригинала 20. 05. 2021. г. Приступљено 20. 5. 2021.
- Forkapić, Filip (jun—jul 2003). „Višebrazdni zaprežni plugovi : Poljoprivredni muzej Kulpin: Plug kroz istoriju”. Poljoprivreda : ekonomija, nauka, marketing, zadrugarstvo. Br. 10: 47.
- Košić, Kristina (2012). „POLJOPRIVREDNI MUZEJI VOJVODINE”. Ruralni turizam Vojvodine. Novi Sad: Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo. ISBN 978-86-7031-279-1. Архивирано из оригинала 20. 05. 2021. г. Приступљено 20. 5. 2021.