Микробиолошка својства воде

Микробиолошка својства воде означавају садржај бактерија у води за пиће, и чини најважнији санитарни (хигијенски) показатељ квалитета воде.[1]

Опште информацијеУреди

Фекално загађење људским и животињским излучевинама главни је узрок загађења воде за пиће патогеним и другим микроорганизмима. Због директне опасности по здравље становништва, вода за пиће не сме да садржи такве микроорганизме. Процес мешања воде заснован је на физичким, хемијским и биолошким дејствима, којима се постиже уклањање непожељних састојака из сирове воде.[2]

Индикатори фекалног загађењаУреди

Како се патогене бактерије тешко доказују у води за пиће, у одређивању њених микробиолошких својстава, истражују се само индикатори фекалног загађења.[2] Индикатори фекалног загађења воде су показатељи који дозвољавају да се у зависности од врсте и значаја воде (пречишћена вода, дезинфикована, флаширана и природна — сирова вода) толерише или не толерише присуство микроорганизама и води.

Оног тренутка када се на основу основног или проширеног прегледа установи одступање од микробиолошких особина, онда се у складу са важећим „Правилником о хигијенској исправности воде за пиће“ приступа одређивању патогених микороорганизма — салмонела и шигела, али не и вибрија, Вируса итд.[2]

У складу са хигијенско-епидемиолошким индикацијама, прате се и други микороорганизми, сем врста салмонеле и шигеле.[2]

Примена бактериолошких норми не сме да има било каква одступања у ванредним приликама и рату у односу на стање у свакодневним условима живота.[3] Једина отступања у ванредним приликама и рату су у томе што се у тим условима прате само два индикатора фекалног загађења:

Укупан број аеробних мезофилних бактерија

Укупан број аеробних мезофилне бактерије иако има малу вредност као показатељ присуства патогена, може се користити у оперативном мониторингу као индикатор дезинфекције воде, која има за циљ одржавање што мањег броја бактерија. Али се такоће може користити у процени чистоће и интегритета дистрибуционих система и присуства раста бактерија у биофилм формацијама на додирним површинама са водом.

Укупан број колиформних бактерија

Укупан број колиформних бактерија подразумева и фекалне колиформне бактерије, који имају посебан значај, јер одсуство колиформних бактерија може указивати на прелиминарно одсуство фекалне контаминације воде.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Др.Мунир Јахић, Урбани водоводни системи, Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд, 1988.
  2. ^ а б в г Микробиолошка својства воде У: В. Шуштершич, Технологије и постројења за пречишћавање воде Скрипта Приступљено 23. 2. 2020
  3. ^ Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Službeni glasnik SRJ 42/98, 44/99, 28/2019)

ЛитератураУреди

  • Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. glasnik RS br. 135/2004, 36/2009 i 14/2016;
  • Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Sl. glasnik RS br. 15/2016;
  • Zakon o bezbednosti hrane, Sl. glasnik RS br. 41/09;
  • Zakon o javnom zdravlju, Sl. glasnik RS br. 15/2016;
  • Zakon o vodama, Sl. glasnik RS br. 30/2010, 93/2012 i 101/2016;
  • Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, Sl. list SRJ br. 42/98 i 44/99.

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).