Милан Вулетић (Београд, 7. април 1963) српски је научник, информатичар, књижевник, издавач и публициста.

Милан Вулетић
Лични подаци
Датум рођења(1963-04-07)7. април 1963.(61 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Биографија

уреди

Као астрофизичар по ужој струци, до почетка 1990-их био је асистент на Природно-математичком факултету[1] у Београду и предавач у Планетаријуму. Након тога је основао сопствена предузећа, између осталог и „БС Процесор“ (за информатичке технологије) и „Бели пут“ (књиге, стрипови и сликовнице).

Књижевни опус му је особен по песничком и есејистичком бављењу темом Мексика и цивилизације Маја.[2][3] Као издавач и уредник већином је специјализован за ремек-дела светског стрипа,[4] дечја и омладинска издања и лепу књижевност.

Члан је Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ и Удружења књижевника Србије.

Библиографија (избор)

уреди
Наука
  1. „О обележавању звезда, називима и броју сазвежђа“, Васиона, Београд, 1991.
  2. „Најстарији планетаријум у Јужној Америци“, Васиона, Београд, 1993.
Лепа књижевност
  1. Кораци (поезија), „Рад“. . Београд. 1993. ISBN 978-86-09-00315-8. 
  2. Бели пут (поезија), „Црвени петао“, Београд, 1997.
  3. Путник (поезија), „Нолит“. . Београд. 1999. ISBN 978-86-19-02190-6. 
  4. Стуб живота (путописи из Мексика), „Народна књига“-„Алфа“, Београд, 1999
  5. И Борис и ја и ствари о којима се не говори (приче), „Плато“. . Београд. 2006. ISBN 978-86-447-0296-2. 

Референце

уреди
  1. ^ ISBN : Биографија аутора уз књигу Стуб живота[мртва веза], Књижара.ком
  2. ^ Јовица Аћин, „Гатар по јагуару“, поговор за књигу Милана Вулетића Бели пут, Црвени петао, Београд, 1997, стр. 119-121.
  3. ^ Љиљана Ћук и Милан Вулетић. „Волим да читам“, Мисао, Нови Сад, 2005.
  4. ^ „Бели пут на Сајму“, Б92, Београд, 23. октобар 2007.

Спољашње везе

уреди