Отворите главни мени

Милинзи су били јужнословенско племе које је насељавало грчко полуострово Пелопонез због добрих пољопривредних услова од 6. века, претежно планинске венце Тајгетоса (грч: Ταΰγετος), на западним странама архипелага. Бавили су се углавном земљорадњом и сточарством. У њиховом суседству је живело словенско племе Језераца.

Планина Тајгет, некадашња постојбина пелепонеских Словена

Пелопонез је пуних двеста осамнаест година (од 587. до 805. године) био под словенском влашћу.[1] 805. године је избио устанак Словена на Пелопонезу против византијске власти. Том приликом је остварен први историјски евидентиран контакт Словена и Арапа на Балканском полуострву, када је у помоћ устаницима дошла арапска, исто непријатељ Византије флота, која је напала византијску луку Патрас (Πατραι), али напад се, као и цео устанак завршио неуспехом.[2]

Пелепонески Словени су и након пораза одбијали да прихвате византијско хришћанство, па је међу Милинзима било раширено богумилско учење, о чему сведочи помињање цркве Милинга на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[3].

ИзвориУреди

  1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ Историја Словена у маварској Шпанији Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 21, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Bogomil as a religious creed that emerged in Macedonia, Приступљено 13. 4. 2013.

Види јошУреди