Сабор у Сен Феликсу
Сабор у Сен Феликсу (данас Saint-Félix-Lauragais) је одржан 1167. године у дворцу "Felix de Caraman" и на њему се одлучивало о територијалном разграничењу катарских цркви[1]. Сабору, који представља значајну тачку у развоју европског хетеродоксног хришћанства, присуствују бројни представници катарских заједница Лангдока, Ломбардије, Француске и Каталоније, а њиме председава отац Никита, богумилски поглавар Константинопоља.
Никита, као припадник Драговићког реда, том приликом заређује катарске старешине, врши consolamentum (духовно крштење) и потврђује земаљска седишта присутних катарских старешина:
- Robert d'Espernon, старешина Француске (данашње северне Француске)
- Sicard Cellarier, старешина Албе
- Mark, старешина Ломбардије (данашње Италије)
- Bernard Raymond, старешина Тулуза
- Gerald Mercier, старешина Каркасона
- Raymond de Casals, старешина Ажана
Никита је такође посаветовао сабор да се, попут седам цркава Азије, не мешају једни другима у независност, јер то не чине ни богумилске општине, и то ни катарске општине не смеју чинити. У документима сабора се помиње пет првобитних цркви истока, које служе као узор француским црквама:
- Ecclesia Romana (Ромејска црква у Константинопољу)
- Ecclesia Dragovitia (Драговичка црква)
- Ecclesia Melenguia (црква словенског племена Милинги на Пелепонезу)
- Ecclesia Bulgaria (Бугарска црква) и
- Ecclesia Dalmatiae (црква Далмације).[2]
Напомене уреди
- ^ Josip Vrandečić, Crkva bosanska i Crkva dalmatinska: Srednjovjekovna hereza u Dalmaciji
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 12. 2019. г. Приступљено 11. 10. 2007.
Литература уреди
- Guillaume Besse, Histoire des ducs, marquis et comtes de Narbonne (Paris, 1660), pp. 483-6: Latin text.
- Jean Duvernoy, Le catharisme: l'histoire des cathares (Toulouse: Privat, 1979), pp. 215-219: French translation.
- B. Hamilton, J. Hamilton, Christian dualist heresies in the Byzantine world c. 650-c. 1450 (Manchester: Manchester University Press, 1998), pp. 250-252: English translation.