Милош Белмужевић
Милош Белмужевић (ум. крајем 1500. године) је био српски великаш из 15. века. Истакао у рату деспота Ђурђа Бранковића против Венеције. Био је и последњи војвода Србије у Зети. У време деспота Лазара Бранковића Милош Белмужевић је био и заповедник Сребренице (1457), све до пада града у руке краља Стефана Томаша, 1458. године. У времену између јануара и октобра 1458. године деспотица Јелена и њен муж деспот Стефан Томашевић одузели су му село Пакларе у Усори.[1] Године 1464. Дубровник му је дозволио да се склони на њихову територију, у Стон, што он није искористио јер се помиње у османском дефтеру за Смедеревски санџак из 1476. као хришћанин-спахија чији је тимар био трг Јагодина са приходом од 8 583 акче.[2] Милош Белмужевић је прешао, највероватније, 1480. или 1481. године у Краљевину Угарску након продора угарског капетана Доњих Крајева Павла Кинижа у Смедеревски санџак.[3] Према писмима угарског краља Матије Корвина тада је прешло око 110 000 Срба преко Дунава и населило се у угарском Банату. Брзо је постао заповедник дела коњице угарског краља Матије Корвина.[2] Милош Белмужевић се први пут помиње у угарским повељама 21. децембра 1483. када му је краљ Матија Корвин дао поседе Мајшу и Познаду у Тамишкој жупанији.[2] За своје ратне заслуге добио је поседе у Угарској, у Њитранској жупанији чије је седиште било у Шаштину, односно Шашвару. За помоћ током борбе против немачког цара Фридриха III Хабзбуршког и пољског краља добио је поседе у Тамишкој жупанији и титулу егрегијуса.
| Милош Белмужевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1500. |
| Место смрти | Краљевина Угарска |
| Породица | |
| Супружник | Вероника |
| Потомство | Вук, Марко и Милица Белмужевић |
| Родитељи | Вук Оливера |
| Династија | Белмужевићи |
Учествовао је у Глоговском рату као командант једног одреда Срба у саставу угарске војске 1488. године и том приликом је рањен. Био је ожењен Вероником, која га је надживела. Синови Вук и Марко умрли су пре њега. У последњој бици коју је водио против Турака, Белмужевић је 1500. године био смртно рањен. Написао је опоруку, којом је, у присуству калуђера Тимотија из Хиландара, имања доделио кћерци Милици, која је у то време још увек била малолетна. Умро је крајем 1500. године у Угарској.[4]
Референце уреди
- ^ Крстић, Александар (2013). „Нови подаци о војводи Милошу Белмужевићу”. Иницијал. Часопис за средњовековне студије. 1: 165.
- ^ а б в Иванов, Александар (2016). „Војвода Милош Белмужевић у Шлеској”. Зборник Матице српске за историју. 94: 20.
- ^ Иванов, Александар (2016). „Војвода Милош Белмужевић у Шлеској”. Зборник Матице српске за историју. 94: 20.
- ^ Крстић 2013, стр. 171-175. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFКрстић2013 (help)
Литература уреди
- Бубало, Ђорђе (2008). „Белмужевић Милош”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 85.
- Иванов, Александар Д. (2016). „Војвода Милош Белмужевић у Шлеској” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 94: 19—27.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
- Крстић, Александар (2013). „Нови подаци о војводи Милошу Белмужевићу и његовој породици”. Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 1: 161—185.
- Krstić, Aleksandar (2017). „Which Realm will You Opt for? – The Serbian Nobility Between the Ottomans and the Hungarians in the 15th Century”. State and Society in the Balkans Before and After Establishment of Ottoman Rule. Belgrade: Institute of History; Yunus Emre Enstitüsü Turkish Cultural Centre. стр. 129—163.
- Krstić, Aleksandar; Magina, Adrian (2021). „The Belmužević Family: The Fate of a Noble Family in South-East Europe During the Turbulent Period of the Ottoman Conquest (the 15th and First Half of the 16th Centuries)”. Revue des études sud-est européennes. 59: 105—123.
- Лемајић, Ненад (1990). „Породица Белмужевић”. Istraživanja: Filozofski fakultet u Novom Sadu. 13: 73—80.
- Lemajić, Nenad (2006). „O nekim nejasnim pitanjima iz istorije porodice Belmužević”. Balkan i Panonija kroz istoriju. Novi Sad: Filozofski fakultet. стр. 115—123.
- Magina, Adrian (2014). „Milica Belmužević: L`histoire d`une noble dame du XVIe siècle”. Initial: A Review of Medieval Studies. 2: 145—162.
- Петровић, Соња (2005). „Старање о души: Тестамент Милоша Белмужевића и епски модели о последњој вољи јунака” (PDF). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 71: 3—22.
