Милош Белмужевић

Милош Белмужевић (ум. крајем 1500. године) је био српски великаш из 15. века. Истакао у рату деспота Ђурђа Бранковића против Венеције. Био је и последњи војвода Србије у Зети. У време деспота Лазара Бранковића Милош Белмужевић је био и заповедник Сребренице (1457), све до пада града у руке краља Стефана Томаша, 1458. године. У времену између јануара и октобра 1458. године деспотица Јелена и њен муж деспот Стефан Томашевић одузели су му село Пакларе у Усори.[1] Године 1464. Дубровник му је дозволио да се склони на њихову територију, у Стон, што он није искористио јер се помиње у османском дефтеру за Смедеревски санџак из 1476. као хришћанин-спахија чији је тимар био трг Јагодина са приходом од 8 583 акче.[2] Милош Белмужевић је прешао, највероватније, 1480. или 1481. године у Краљевину Угарску након продора угарског капетана Доњих Крајева Павла Кинижа у Смедеревски санџак.[3] Према писмима угарског краља Матије Корвина тада је прешло око 110 000 Срба преко Дунава и населило се у угарском Банату. Брзо је постао заповедник дела коњице угарског краља Матије Корвина.[2] Милош Белмужевић се први пут помиње у угарским повељама 21. децембра 1483. када му је краљ Матија Корвин дао поседе Мајшу и Познаду у Тамишкој жупанији.[2] За своје ратне заслуге добио је поседе у Угарској, у Њитранској жупанији чије је седиште било у Шаштину, односно Шашвару. За помоћ током борбе против немачког цара Фридриха III Хабзбуршког и пољског краља добио је поседе у Тамишкој жупанији и титулу егрегијуса.

Милош Белмужевић
Лични подаци
Датум смрти1500.
Место смртиКраљевина Угарска
Породица
СупружникВероника
ПотомствоВук, Марко и Милица Белмужевић
РодитељиВук
Оливера
ДинастијаБелмужевићи

Учествовао је у Глоговском рату као командант једног одреда Срба у саставу угарске војске 1488. године и том приликом је рањен. Био је ожењен Вероником, која га је надживела. Синови Вук и Марко умрли су пре њега. У последњој бици коју је водио против Турака, Белмужевић је 1500. године био смртно рањен. Написао је опоруку, којом је, у присуству калуђера Тимотија из Хиландара, имања доделио кћерци Милици, која је у то време још увек била малолетна. Умро је крајем 1500. године у Угарској.[4]

Референце

уреди
  1. ^ Крстић, Александар (2013). „Нови подаци о војводи Милошу Белмужевићу”. Иницијал. Часопис за средњовековне студије. 1: 165. 
  2. ^ а б в Иванов, Александар (2016). „Војвода Милош Белмужевић у Шлеској”. Зборник Матице српске за историју. 94: 20. 
  3. ^ Иванов, Александар (2016). „Војвода Милош Белмужевић у Шлеској”. Зборник Матице српске за историју. 94: 20. 
  4. ^ Крстић 2013, стр. 171-175. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFКрстић2013 (help)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди