Милош Повић
Милош Повић (умро после 1372.) је био српски челник и краткотрајни владар Звечана.
Биографија
уредиУ дубровачким документима Милош Повић се најчешће помиње као челник цара Уроша или царице Јелене. Милош Повић забележен је у "Краљевству Словена" хроничара Мавра Орбина. Орбин нам оставља податке о бици на Косову која је вођена 1369. године између Вукашина Мрњавчевића са једне и Лазара Хребељановића, Николе Алтомановића и цара Уроша Немањића са друге стране. Вукашин је однео победу у бици. Лазар се повукао са бојног поља. Војска Николе Алтомановића уништена је у сукобу, а за самог Алтомановића се једно време веровало да је мртав. Пасивност Николе Алтомановића након Косовске битке искористили су кнез Лазар и Милош Повић. Лазар је заузео Рудник, а Милош Повић Звечан[1][2]. Челника је, међутим, заробио Степош Степановић, човек жупана Николе. За 782 дуката и 15 грша Милош се августа 1372. године ослободио заробљеништва. Из дубровачке општине је затражио депозит. Био је заточен у Ободу у Конавлима. Општина је предају депозита поверила Влахоти Водопићу који је у наоружаној барци допловио до обале у близини Обода. Тамо је Степош, уз присуство сведока Латина и Срба, примио новац.
Браћа Милоша Повића највероватније су били Радослав Торник, кефалија Серске области у доба владавине царице Јелене и Ђурађ Повић, логотет цара Душана[3].
Референце
уреди- ^ ИСН 1999, стр. 582.
- ^ Михаљчић 1989, стр. 142–3
- ^ Острогорски 1975, стр. 164.
Извори
уреди- Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање