Мински тракторски завод
Мински тракторски завод (блр. Мінскі трактарны завод, рус. Минский тракторный завод) је белоруски произвођач пољопривредних машина са седиштем у Минску, главном граду Белорусије. Предузеће спада у једно од 10 највећих произвођача трактора на свету, а сама фабрика у Минску чини једну од највећих у Белорусији.[1] Фабрика је позната по својој серији трактора Белорус.
| Мински тракторски завод | |
|---|---|
 | |
_p5.jpg) | |
| Акционарско друштво, већински власник је држава | |
| Основано | 29. мај 1946. Минск, Белорусија |
| Производи | Трактори, прикључне машине, алати |
Број запослених | 16891 |
| Веб-сајт | belarus-tractor |
Историјат уреди
Фабрика је основана 29. маја 1946. у тадашњем Совјетском Савезу. Први модел трактора МТЗ-2 је произведен 14. октобра 1953.[2] Фабрика је ускоро постала позната по својој чувеној серији трактора Белорус, који се за разлику од неких других трактора из тог периода показао погодним за рад у разним климатским условима.[2] Разлог за ово лежи у чињеници што је огромно совјетско пространство обухватало подручја са различитим временским условима, и била је потребна радна машина која би могла да функционише широм земље.[2] Током совјетског периода осим земаља источног блока, трактори из Минског тракторског завода су извожени и у Канаду, Западну Немачку, Финску, Уругвај, Данску, Аустралију, Нови Зеланд и Грчку.[2]
Током 80их, компаније у Пакистану и Мексику су уз помоћ Минског тракторског завода производиле своју верзију трактора Белорус, намењену за тржиште земаља Трећег света.[2]
Након распада Совјетског Савеза, Белорусија је за разлику од осталих бивших совјетских република задржала висок удео државног власништва у економији и економски интервенционизам, а Мински тракторски завод је задржан у државном власништву.[3] Према белоруској економској доктрини Мински тракторски завод има статус "националног шампиона", где је предузеће од посебног значаја за белоруску државу, и нема искључиво економске циљеве.[3]
Током посете председника Белорусије просторијама фабрике у Минску, директор фабрике је саопштио да је у току рад на трактору који би био потпуно аутономан, а пројекат био био готов до 2030.[4] Први прототип аутономног трактора представљен је 2021. а реч је о моделу који може да ради аутономно или путем даљинског управљања.[5]
Производња у другим државама уреди
МТЗ се у појединим државама, укључујући и Србију посебно склапа за локално тржиште од стране локалних компанија. У Србији белоруске тракторе склапа компанија Агропаноника, чија фабрика у Новом Саду годишње склапа око 3000 трактора предвиђених за српско тржиште.[6]
Осим Србије, белоруски трактори се склапају у Румунији, Таџикистану и Камбоџи.[7][8][9]
Награде и признања уреди
Током Совјетског Савеза, фабрика је одликована Орденом Лењина и Орденом Октобарске револуције.
Извори уреди
- ^ „Belarusian government on the hunt for foreign investors to modernise the Minsk Tractor Factory”. www.intellinews.com (на језику: енглески). 2020-06-26. Приступљено 2022-01-17.
- ^ а б в г д „Belarus: putting Russia on the right tractor – archive, 1988”. the Guardian (на језику: енглески). 2021-06-02. Приступљено 2022-01-17.
- ^ а б Rudy, Kiryl (2020). State Capitalism Reforms and the Path for Belarus: Financial Diet. Cambridge Scholars Publishing. стр. 15—16. ISBN 9781527558595.
- ^ „State Authority for Military Industry | Official Internet Portal of the President of the Republic of Belarus”. president.gov.by (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Belarus predstavio svoj prvi traktor kojem ne treba vozač - pogledajte kako ore”. Agroklub.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01.
- ^ Gordan. „Home”. Agropanonka (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Belarusian Tractors to Be Constructed in Tajikistan”. gca.satrapia.com. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „IRUM Reghin iese pe piata, din aceasta luna, cu tractoare produse sub licenta Belarus”. web.archive.org. 2011-01-10. Архивирано из оригинала 10. 01. 2011. г. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Belarus Tractor Assembly Plant opens near Phnom Penh, Cambodia”. www.tvr.by. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступљено 17. 01. 2022.