Отворите главни мени

Минхаузенова трилема

Минхаузенова трилема (по Барону Минхаузену, који је наводно извукао себе (и коња на коме је јахао) из мочваре вукавши се за сопствену косу), такође позната и као Агрипина трилема (по [Агрипа Скептик|Агрипи Скептику]]), је филозофски израз настао да би се истакла наводна немогућност да се докаже било која истина чак и у областима логике и математике. То је назив аргумента из теорије сазнања који сеже до немачког филозофа Ханса Алберта, и у традиционалнијем облику до Агрипе.

ТрилемаУреди

За свако сазнање може да се постави питање: „Како знам да је ово тачно?“, Ако се нађе доказ, исто питање се може поставити и за тај доказ, и за сваки наредни доказ. Минхаузенова трилема се састоји у томе да постоје само три могућности при налажењу доказа истине у оваквој ситуацији:

  • Циркуларни доказ, код кога се теорија и доказ узајамно доказују (то јест у једном тренутку долази до круга у доказивању),
  • Регресивни доказ, код кога сваки доказ захтева наредни доказ, ad infinitum (то јест докази се дају један за другим у бескрај)
  • Аксиоматски доказ, који почива на поставкама које су прихваћене за тачне (то јест у доказивању се дође до основне претпоставке која се узима за истиниту)

Прва два метода резоновања су суштински слаба, а како су се грчки скептици залагали за дубоко пропитивање свих прихваћених вредности, одбијали су да прихвате доказе трећег типа. Трилема се тако састоји у одлучивању између три једнако незадовољавајућа избора.

У савременој епистемологији, заговорници кохерентизма би требало да прихватају „циркуларну“ страну трилеме; фундационалисти се ослањају на аксиоматске доказе. Мање популарна виђења која прихватају (понекад нерадо) бесконачни регрес се називају инфинитизмом.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Даља литератураУреди

  • Hans Albert, Treatise on Critical Reason, Princeton University Press, 1985, chap. I, sect. 2.
  • За научне текстове Ханса Алберта видети Списак публикација на адреси Hans Albert @ opensociety.de