Мирослав Чангаловић

Мирослав Чангаловић (Гламоч, 18. фебруар/3. март 1921Београд, 1. октобар 1999) је био српски оперски и концертни пјевач, бас, једно је од највећих имена у историји српске и, шире, југословенске, музичке умјетности.[1]

Мирослав Чангаловић
Датум рођења(1921-03-03)3. март 1921.
Место рођењаГламоч
 Краљевина СХС
Датум смрти1. октобар 1999.(1999-10-01) (78 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија

Биографија уреди

Рођен је у Гламочу. Захваљујући пријатељству са породицом Душана Трбојевића, истакнутог српског пијанисте и композитора, упознаје се са пјевањем и концертним музицирањем. Свој оперски деби је имао године 1946, у београдском Народном позоришту, улогом тамничара у Пучинијевој опери Тоска[2]. Од 1946. до 1954. године учио је пјевање код Зденке Зикове, познате оперске пјевачице и педагога.[1]

Репертоар уреди

Чангаловићев оперски репертоар је обухватао више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом. Његове најславније улоге су, на првом мјесту, улога Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и улога Досифеја, из опере Хованшчина, истог композитора. Многи музички критичари сматрају га, послије Шаљапина, најбољим Борисом Годуновим. Слиједе улоге Дон Кихота (Маснеов Дон Кихот), Кончака и Галицког (Бородинов Кнез Игор), Мефиста (Гуноов Фауст), Филипа Другог (Вердијев Дон Карлос), Фигара (Моцартова Фигарова женидба), Кучобеја (Мазепа Чајковског), Ивана Грозног (Псковитјанка Римског Корсакова), Митке (Коњовићева Коштана), и друге.

Његов концертни репертоар је обухватао укупно 520 композиција, и то соло пјесама, циклуса пјесама, кантата и ораторијума, чији је велик дио сачињавало премијерно извођење многих дјела југословенских композитора. Концертна каријера Чангаловића трајала је више од 40 година и састављена је од око 3.000 концерата на одржаних територији бивше Југославије и око 160 концерата широм свијета.[2]

Преминуо је 1. октобра 1999. године у Београду.

Признања уреди

 
Програм концерта Мирослава Чангаловића, који се одржао у Задужбини Илије М. Коларца, 8. априла 1952. године.

Носилац је бројних југословенских и међународних признања и одликовања међу којима су:

  • Октобарска награда (1955)[1],
  • Вукова награда (1966)[3],
  • Седмојулска награда (1966)[1],
  • АВНОЈ-ева награда (1973)[1],
  • Награда Међународног жирија критике као најбољи пјевач сезоне на фестивалу Театар нација у Паризу за улогу Мефиста (1959)[2],
  • Награда Међународног жирија за улогу Бориса Годунова (1961)[3],
  • Орден Витеза реда уметности и литературе француске владе, у знак признања за његов допринос афирмацији дела француске музике ван граница Француске.[3]

Као истакнути културно-просветни радник 1963. године изабран је за посланика Просвјетно-Културног већа Скупштине СР Србије.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „ЧАНГАЛОВИЋ Мирослав”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 22. 1. 2024. 
  2. ^ а б в г „Miroslav Čangalović”. zapadnisrbi.com. Приступљено 22. 1. 2024. 
  3. ^ а б в „Iz arhive Radio Beograda”. rts.rs. Приступљено 22. 1. 2024. 

Литература уреди

  • Трбојевић, Душан (2000). Казивања Мирослава Чангаловића (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Библиотека града Београда. стр. Стр. 188. ISBN 86-7191-041-5. 

Спољашње везе уреди