Мирски замак
Мирски замак или Мирски дворац (белоруски: Мі́рскі за́мак), је место Унескове светске баштине у Белорусији које се налази близу места Мир у дистрикту Карељичи у Хродној области на 53° 27′ 4.46″ N 26° 28′ 22.80″ E / 53.4512389° С; 26.4730000° И, 29 km северозападно од другог места светске баштине, Дворца Нјасвижи.
Мирски замак Мірскі замак | |
---|---|
![]() | |
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Копмплекс Мирског замка |
Место | Мир, Белорусија |
Координате | 53° 27′ 05″ С; 26° 28′ 22″ И / 53.451267° С; 26.472894° И |
Површина | 27 ha (2.900.000 sq ft) |
Критеријум | Културна: ii, iv |
Референца | 625 |
Упис | 2000. (24. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/625 |
Изградња замка почела је крајем 15. века у готичком стилу. Изградњу замка наставио је војвода Иљинич у раном 16. веку у близини села Мир у некадашњој Минској губернији). Око 1568. Мирски замак је прешао у руке литванског војводе Радзвиле, који је завршио изградњу замка у ренесансном стилу. Троспратна палата је саграђена дуж источних и северних зидина замка. Малтерисана фасада је украшена каменим порталима, плочицама, балконима и тремовима.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Mirski_zamak._%D0%9C%D1%96%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%96_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA_%28N._Orda%2C_1877%29.jpg/220px-Mirski_zamak._%D0%9C%D1%96%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%96_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA_%28N._Orda%2C_1877%29.jpg)
Пошто је био напуштен готово читаво столеће и претрпео тешка оштећења у време Наполеона, замак је обновљен у 19. веку. После смрти Доминика Радзивила, 1813, замак је прешао у руке његове кћерке Стефаније, која се удала за принца Лудвига од Саин-Витегштајн-Берлебурга. Дворац је касније припао њиховој кћерки Марији, која се удала за принца Хлодвига Хоенлохе-Шилингфурста. Њихов син, Морис Хоенлохе-Шилингфурст продао је 1895. замак Николају Свјатополк-Мирском из Бјалиње. Николајев син Михаил почео је обнову замка према плановима архитекте Теодора Буржеа. Породица Вјатополк-Мирски је била власник дворца до 1939.
За време Другог светског рата, немачке окупационе снаге су га користиле као гето за локално јеврејско становништво пре ликвидације.