Миха Мадијев

Миха Мадијев де Барбазанис (око 1284. - после 1358.) је био хрватски хроничар.

БиографијаУреди

Био је уследни сплитски грађанин, унук Михе Мадијева, савременика Томе Архиђакона. Мајка му је била ћерка хумског кнеза Андрије Мирослављевића, сина Мирослава Завидовића, односно синовца Стефана Немање. У Сплиту је Миха обављао судске и управне функције. Поменут је 1312. године у Сплитском статуту као један од племића задужених за надзор рада потестата. Био је члан већа које је Сплит предало Млечанима 1327. године. На положају судије налазио се и 1357. године када је Сплит враћен под власт угарског краља. Помиње се последњи пут почетком 1358. године. Имао је сина Мадија, који је играо важну улогу у збацивању млетачке власти над Сплитом 1357. године.

ДелоУреди

Михо Мадијев је написао дело О подвизима римских царева и папа (De gestis romanorum imperatorum et summorum pontificum), од кога је сачуван само други део. Дело је писано у облику хронике европске историје, а највише пажње посвећено је односима брибирских кнезова и далматинских градова. Интересовао се и за борбу Гвелфа и Гибелина у Италији. Важан је историјски извор за хрватску историју од 1290. до 1330. године, а даје нам и одређене податке о историји средњовековне Србије. Мадијев, нпр. једини уз Григорија Цамблака помиње учешће Симониде у доношењу одлуке краља Милутина да ослепи сина Стефана 1314. године.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди