Миљко Ковачевић (1905−1982) из Виче један је од последњих мајстора драгачевског каменореза.[1]

Миљко Ковачевић
Лични подаци
Датум рођења1905.
Место рођењаВича, Краљевина Србија
Датум смрти1982.(1982-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (76/77 год.)
Место смртиВича, СФР Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије

Живот и дело

уреди
 
Споменици Парезановићима у Каони
 
 

Ученик Љуба Ђекића из Ртију.[2]

Споменике и крајпуташе израђивао је од живичког пешчара у које је мајсторски урезивао правилна слова, крстове, Христова распећа, голубове који зобљу грожђе и разне предмете који ближе одређују покојникову личност: војницима оружје и медаље и друга ратничка обележја; домаћинима - кључеве; ђацима - књиге и мастионице; момцима - двојнице; девојкама - котарице са плетивом.[2]

За разлику од већине драгачевских каменорезаца, своје рукораде бојио је смиреним бојама.[1]

Писао је епитафе за каменоресце Михајловиће из Криваче.[3]

Епитафи

уреди

У камен је уписивао опширне животописе покојника:

Крајпуташ Ђорђу Костићу (†1915) (крај пута Вича−Гуча)

За вечну успомену
нашем оцу и брату
који пропаде
ЂОРЂЕ КОСТИЋ
из Гуче
који као честит
и поштен грађанин
поживи 48 година
а као војни обвезник ступијо је
у овај европски рат
при штабу са својим коњом
као коморџија
X комбиноватог пука III позива
а приликом евакуације Србије
при оступању војске на Крф
и путовању преко Албаније 1915. г.
негде је умро, извештаја нема где.
Бог да му душу прости
Билег овај подигоше
синови Милисав и Радован.
Писа Миљко Ковачевић из Виче.[4]


Споменик Јовану Ковачевићу (†1938) (Вичa – Мирковац)

Овде је сарањен
ЈОВАН А. КОВАЧЕВИЋ
Уважени грађанин
и економ села Виче
кои часно поживи
међу људима 59 год.
и участвовое у европском рату
од 1912–1918. г. као наредник
А умро 31 марта 1938 год.
И Бог да му душу прости
Спомен му подигоше
син Бошко
жена Даринка
Писа Миљко Ковачевић
Вича у 1938 г.[4]

Извори

уреди
  1. ^ а б Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52. 
  3. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  4. ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.