Младен Ђуричић

српски писац, новинар и песник (1889-1987)

Младен Ст. Ђуричић (Заблаће код Шапца, 8. март 1889Београд, 20. септембар 1987) био је капетан речног бродарства, капетан речне пловидбе, књижевник и публициста.[1]

Младен Ђуричић
Датум рођења(1889-03-08)8. март 1889.
Место рођењаЗаблаће код ШапцаКраљевина Србија
Датум смрти20. септембар 1987.(1987-09-20) (98 год.)
Место смртиБеоградСФРЈ

Основну школу завршио је у Накучанима (1900) а нижу гимназију у Шапцу (1904)[2], у задњој деценији деветнаестог века запослен у колонијално-бакалској радњи на Малом пијацу, Шабац. У Београд је отишао 1907. У служби Српског паробродарског друштава од 1909[2], већ 1913. постаће дипломирани капетан. За време Првог светског рата је био дописник са Солунског фронта.

После рата запослен је као помоћник команданта Београдског пристаништа и заповедник пароброда. Референт постаје 1920, шеф речне пловидбе 1925, административни секретар Народне скупштине 1927.[2].и библиотекар Министарства просвете 1929.[1] Оснивач је и уредник листова Подрински весник (1920) и часописа за бродарство и обавештајну службу Бродар (1923)[2]. Један је од оснивача књижевних клубова и удружења Полет (1907), Друштва књижевника (1924), Књижевног круга (1925), Косовка (1926), Клуба независних књижевника (1930). Члан је Удружења књижевника Србије.

Користио је псеудониме Млад - Милтијад, Огњен Палигорић, Сава Дринчић, Дриносавић, Дринко Савић. Прву песму објављује у листу Чивија под уредништвом Светозара Грданичког (1906). Сарађује у преко 70 часописа. Написао је десетине романа, а само у рукопису му је остало 14 романа и драмских дела. Дела су му превођена на есперанто, француски, немачки, руски и словачки. Носилац је Албанске споменице.

Доприноси и песме

уреди

Између осталог Младен Ст. Ђуричић је писац прве енциклопедије речног бродарства, прве речне приповетке, а нарочито је познат његов Капетан Тисе. Пише надахнуту поему о одважности ваздухопловног наредника Орестија Крстића.

Заслужан је за остварења шабачке Чивије, у коме ће заједно са познатим јагодинским хумористом, Живојином Павловићем Жикишоном, објављивати песме и текстове шаљиве и сатиричне садржине.

Дела

уреди
  • Повлачење Срба кроз Албанију, Видо, острво смрти, Београд 1924.
  • Пробој Солунског фронта 1918. године, Београд 1925
  • Никола Пашић у народним песмама, Београд, 1926
  • На таласима, Београд, 1928
  • Капетаница, Београд, 1929
  • Водоземци, Београд, 1931
  • Ходочашће српског ратника на француска бојишта, Београд, 1931
  • Бој на Кајмакчалану 1916. године, Београд, 1931
  • Бојеви у Добруџи у српским народним песмама, Београд, 1931
  • Девети вал, Београд, 1932
  • Капетан Тисе, Београд, 1936
  • Жива вода, Београд, 1936
  • Шабац као културна жижа Србије XIX и XX века, Шабац, 1937
  • Мртва стража, Београд, 1937[3]
  • Савремена српска приповетка, Београд, 1943
  • Јадар топи брда, Београд, 1959
  • Епиграми, епитафи и епиграфи, Београд, 1962
  • Оџаковићи, Шабац, 1963
  • Звижди ветре, Шабац, 1964
  • Историја југословенског речног бродарства, Београд, 1965
  • Последњи Обреновићи, Београд, 1967
  • Успомене на Михајла Петровића, Београд, 1968
  • Кнез и витез Тешман Солдатовић, Шабац, 1968
  • Шабачка чивија, Београд, 1969
  • Поцерско село Накучани, 1969
  • Самоубиство незнаног јунака, Београд, 1971
  • Почеци српске позоришне уметности, Београд, 1972
  • Антологија српске ратне лирике, Београд
  • Ој, Ужице мали Цариграде, Београд, 1975

Референце

уреди
  1. ^ а б „Umro je kapetan i književnik Mladen Đuričić”. srpskilegat.rs. Приступљено 25. 1. 2022. 
  2. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 185—186. 
  3. ^ Milovanović, Miodrag (2016). Srpska naučna fantastika. Beograd: Everest media. стр. 53—54. 

Спољашње везе

уреди