Младен Лесковац

српски историчар књижевности, књижевник и преводилац

Младен Лесковац (Стари Сивац, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1][2][3]

Младен Лесковац
Датум рођења(1904-01-01)1. јануар 1904.
Место рођењаСивац
Датум смрти25. децембар 1990.(1990-12-25) (86 год.)

Биографија

уреди

Гимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[4] [2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41).[5][2] У сомборској Гимназији је предавао француски, немачки и српски језик, као и филозофију, а имао је и задужење школског библиотекара.[3]

Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[5][2] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[4] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[5]

Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[4]

Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд.[3] Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[4] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[4][3]

Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.

Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”).[2] Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду.[6][7]

Младен Лесковац преминуо је у 25. децембра 1990. године у Новом Саду, неколико дана пред свој 87. рођендан.[3]

Награда „Младен Лесковац”

уреди

Постоји и Награда „Младен Лесковац”, која се додељује за целокупно дело из области историје књижевности. Награда се додељује сваке три године, од стране Матице српске. Награда је установљена 1992. године. [8]

Награде и признања

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „МЛАДЕН ЛЕСКОВАЦ”. sanu.ac.rs. Приступљено 2. 2. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ „Лесковац Младен”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з „MLADEN LESKOVAC – SIVČANIN, SOMBORSKI ĐAK I GOSPODSTVENI ERUDITA”. Равноплов. Приступљено 5. 2. 2024. 
  4. ^ а б в г д „ЛЕСКОВАЦ Младен”. snp.org.rs. Приступљено 2. 2. 2022. 
  5. ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 425. 
  6. ^ „Лесковац Младен”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 24. 6. 2019. 
  7. ^ „ЛЕСКОВАЦ Младен | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-01. 
  8. ^ „Награда Младен Лесковац”. maticasrpska.org.rs. Приступљено 2. 2. 2022. 

Спољашње везе

уреди
Функције у институцијама културе
Председник Матице српске
1969—1979