Мобилни апликациони дио
Мобилни апликациони дио[1] (енгл. Mobile Application Part–MAP) је SS7 протокол који пружа апликациони слој за разне чворове у GSM и UMTS основној мобилној мрежи и основној GPRS мрежи за комуникацију једним са другима у циљу пружања услуга мобилни телефонским корисницима. Мобилни апликациони дио је протокол у слоју апликације који се користи за приступ Домаћем локацијском регистру, Гостујућем локацијском регистру, Мобилном комутационом центру, Регистру идентитета уређаја, Ауторизационом центру, СМС центру и Услужном чвору подршке у GPRS мрежама.
| SS7 протокол према OSI слоју | |
| Апликациони | INAP, MAP, IS-41... TCAP, CAP, ISUP, ... |
|---|---|
| Мрежни | MTP ниво 3 + SCCP |
| Везни | MTP ниво 2 |
| Физички | MTP ниво 1 |
Издање спецификације уреди
Мобилни апликациони дио спецификације су оригинално дефинисани од стране GSM Асосијације, али сада су под контролом ETSI/3GPP-a. MAP је дефинисан двојем различитим стандардима, зависно од врсте мобилне мреже:
- MAP за GSM (прије Издања 4) је описан у 3GPP TS 09.02
- MAP за UMTS ("3G") и GSM (Издање 99 и даље) је описан у 3GPP TS 29.002
Имплементација уреди
Мобилни апликациони дио (MAP) је корисник Апликацијског дела преносних могућности (TCAP), и као такав може се превозити преко 'традиционалних' SS7 протокола или преко Интернет протокола користећи Превозно независни Контролни дио сигнализационе везе (TI-SCCP);[2] или користећи SIGTRAN.
Референце уреди
- ^ (језик: бошњачки) Основи сигнализационих протокола Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)–Систем сигнализације бр. 7
- ^ ITU-T Препорука Q.2220, Превозно независни Контролни дио сигнализационе везе (TI-SCCP).