Момир из Лучице
Момир из Лучице или Момир од Лучице је био српски револуционарни командант, који је учествовао у Првом српском устанку (1804–13).
Биографија уреди
Рођен је у Лучици, у то време у саставу Пожаревачке нахије у Смедеревском санџаку („Београдски пашалук”).
Био је кнез пре устанка. Придружио се устанку на почетку, 1804. године, и окупио народ у Поморављу и Стигу. Учествовао је у опсади Пожаревца (1804), опседајући град од Мораве до Салаковца. Његов шанац се налазио у Горњој Мали. Момир и Миленко Стојковић очистили су од Османлија јужни део Пожаревачког округа.[1] После ослобођења Пожаревца, Карађорђе га је поставио за кнеза Моравске кнежине.
Пауљ Матејић је испросио руку Момирове кћери за сина Будимира и они се венчавају. Његов син Иво Момировић био је војвода.
Момир је имао дворац у Лучици, ограђен палисадом.
Сматра трећим, после Миленка Стојковића и Петра Добрњца, најзначајнијим револуционаром у Првом српском устанку из пожаревачког краја, по храбрости, угледу и учешћу.[2]
Референце уреди
- ^ „Monografija o selu bogate prošlosti - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2010-11-11. Приступљено 2022-12-22.
- ^ Manojlović 2005, стр. 25.
Литература уреди
- Đurić, Janićije; Dragana Samardžić (1980). Kazivanja o Srpskom ustanku 1804. Srpska književna zadruga. стр. 38, 235, 257, 258.
- Milićević, Milan (1888). Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба. Srpska kraljevska štamparija. стр. 392. ( Public domain)
- Manojlović, Miroljub (2005). Пожаревац од турске касабе до српске вароши: 1804-1858. Народни музеј. стр. 22, 24, 25, 27, 91. ISBN 978-86-84147-05-1.
- Novaković, Stojan (1954). Ustanak na dahije 1804: ocena izvora, karakter ustanka, volevanje 1804. Srpska književna zadruga. стр. 109, 155, 210.
- Perović, Radoslav (1954). Прилози за историју првог српског устанка: необјављена грађа. Народна књ. стр. 102.