Мора (митологија)
Мора је зли дух из словенске митологије који лута ноћу, седи на грудима заспалих и сише им крв.[а] Веровало се да постаје од женског детета рођеног у крвавој кошуљици или од девојке која се повезала с ђаволом. Појављује се и у виду различитих предмета, на пример длаке и сламке, а може се провући кроз кључаоницу.[2]
Према веровању Мора је могла у том облику да постоји само до своје удаје, након чега би постала вештица. Мора није имала способност да убије човека, већ само да га мучи и то ноћу док та особа спава. Тако је и данас остала изрека ноћна мора кад је неко нешто лоше сањао.[3]
Према веровању, као заштита од море, као и осталих митолошких бића су се користиле разне амајлије и предмети, а најраспрострањенији предмет за заштиту је био бели лук. У данима када се сматрало да су море и вештице најактивније људи су се мазали белим луком, нарочито деца.
НапоменаУреди
- ^ Код Источих Словена, изузев у западој Белорусији и у западној Галицији, није познат лик с таквим скупом обележја, а митолошка имена која садрже коренове *мор-/*мар- означавају женске демоне друкчијих обележја, посебно кикимору.[1]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ J. J. Левкиевска Мора // Словенска митологија. Енциклопедијски речник / Редактори Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001
- ^ Вук Караџић, Српски рјечник, 1898, стр. 380 (поновљено друго изд. из 1852)[1], Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Словенска митологија
ЛитератураУреди
- Bjordvand, Harald and Lindeman, Fredrik Otto. Våre arveord. Novus. 2007. ISBN 978-82-7099-467-0.
- Hødnebø, Finn; Magerøy, Hallvard, ур. (1979). Snorres kongesagaer 1. 2nd ed. Gyldendal Norsk Forlag. ISBN 978-82-05-22184-0.
- Pickett, Joseph P. et al. (eds.). The American Heritage Dictionary of the English Language, 4th ed. Boston: Houghton Mifflin. 2000. ISBN 978-0-395-82517-4.
- Paul Devereux, Haunted Land: Investigations into Ancient Mysteries and Modern Day Phenomena, Piatkus Publishers, London, 2001
- Скандинавская мифология: Энциклопедия. — М.: Изд-во Эксмо; СПб.: Мидгард, 2005. — 592с., ил. ISBN 978-5-699-11536-5.
