Мурат (ријека)

Мурат (тур. Murat Nehri, Мурад, Источни Еуфрат - јерм. Արածանի, Арацани) ријека је која протиче кроз Јерменску висораван у Турској, најважнија притока Еуфрата.

Мурат
ISS011-E-10824 Murat.jpg
Изглед Мурата из свемира
Опште информације
Дужина722 km
Басен40.000 km2
СливПерсијски залив
ПловностНије пловна
Водоток
ИзворСјеверно од језера Ван
Коор. извора39.3817/43.3144
УшћеЕуфрат
Коор. ушћа38.8747/38.7939
Географске карактеристике
Држава/е Турска
ОбластИсточна Анадолија (Западна Јерменија)
Река на Викимедијиној остави

ГеографијаУреди

 
Ријека Мурат (древ. Арацани)

Мурат извире у планинама источне Турске, у близини планине Арарат, и тече кроз дугу и уску долину Јерменске висоравни. Дужина ријеке је 722 км, површина слива је око 40 хиљада км². Ниво воде знатно варира, повећавајући се током прољећних поплава (у априлу-мају), а остатак времена остаје низак. Ријека није пловна. Зими се поједини дијелови замрзавају.

Помињање у историјиУреди

Године 68. прије нове ере на обалама ријеке Арацани вођена је битка између јерменске војске под командом Тиграна Великог и римске армије. У вријеме прихватања хришћанства као државне религије, у водама Арaцани крштен је цар Тиридат III са својом војском и становништвом.[1]

Поријекло и значење називаУреди

Садашњи назив је повезан са турским именом Murat или са његовом заједничком именицом murat „сврха, намјера, жеља“. Али ово би могло бити народна етимологија, тако да Храч Мартиросјан условно предлаже изведеницу из древног јерменског језика mōrat, murat „блато, мочвара“.[2]

Ријека је била знана као Арсанија у документима новоасирског царства и Арсанијас у доба класичне Грчке и Рима. Ови облици су могли бити изведени из јерменског оригинала (Արածանի Арацани), који потиче од индоевропског коријена за „бијел, блистав“.[3][4]

ПривредаУреди

Године 1974, у доњем току ријеке, у близини ушћа Мурата у Еуфрат, изграђена је највећа брана у Турској – „Кебан“ и образовано истоимено акумулационо језеро. На брани је изграђена електрана, а вода из вештачког језера се користи за наводњавање.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Большая Армянская Энциклопедия. Том 1
  2. ^ Hrach Martirosyan, Armenian mawr ‘mud, marsh’ and its hydronimical value, Aramazd: Armenian journal of Near Eastern studies, vol. 4.1, pp. 73–85 and 179–180 (Summary in Armenian) (2009)
  3. ^ Journal of the Society for Armenian Studies. The Society. 2005. стр. 33. 
  4. ^ Mario Liverani (1995). Neo-Assyrian geography. Università di Roma, Dipartimento di scienze storiche, archeologiche e antropologiche dell'Antichità. стр. 57.