Настас Ђорђевић (Охрид, 181120. новембар 1866) био је српски градитељ по којем је породица Настасијевић добила своје презиме.[1]

Настас Ђорђевић
Датум рођења1811.
Место рођењаОхрид
Датум смрти20. новембар 1866.

Биографија уреди

 
Споменик Настаса Ђорђевића

Настас Ђорђевић био је пореклом из Охрида. Отац му се звао Анђелко. Настас је имао брата Спасоја који је био зограф и сестру Михаилу.[2] Након што је код свог сестрића Николе Лазаревића уочио дар за градитељство, одлучио је да га научи да рукује тим занатом. Никола се из Охрида у Брусницу доселио када је имао шест година. У знак захвалности према Настасу, свом ујаку, одрекао се мајчиног презимена и од ујаковог имена успоставио ново презиме – Настасијевић.

 
Споменик Настаса Ђорђевића

Смрт уреди

Сахрањен је у старом делу горњомилановачког гробља, на крају једне падине. На споменику је исписан следећи текст:

„Овде почива Настас Ђорђевић родом из Орида (Охрида) кои цркву направи у овој вароши и кои поживи 55 г. а умре 20. нов. 1866. г.”

Градитељски рад уреди

Ђорђевић је био признат мајстор градитељства и један од најбољих у читавој ондашњој Србији.[3] Кнез Милош га је сматрао за врхунског мајстора – то се најбоље огледа у његовим речима пред почетак градње цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, његове задужбине, чију је изградњу он наредио:[2]

„По гласу грађевинаца бољи си од свих других, па када је тако, ево посла за тебе. Налажем ти да по плану и о року саградиш велелепну цркву у Горњем Милановцу и зато ево мог благослова.”[3]

Настас Ђорђевић ју је градио у периоду од 1860. до 1862. године, и то је један од врхунаца његовог рада.[4][3] Био је ангажован и за изградњу цркве Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу, која је готово идентична оној горњомилановачкој.

Настас Ђорђевић био је главни неимар при обнови цркве Светог Саве на Савинцу. Кнез Милош је одлучио да је обнови у част своје покојне супруге Љубице, преминуле 1843. године. Обнова је 1860. године завршена – додата је дрвена припрата, поједини делови ентеријера су поправљени, а поред цркве је изграђена и нова звонара од дрвета.

Поред тога, Ђорђевић је саградио велики број приватних зграда у Горњем Милановцу, Чачку, Крагујевцу и Београду, као и стари конак манастира Студеница.

Галерија уреди

Литература уреди

  1. ^ „Gornji Milanovac”. Beautiful Serbia Travel portal. Приступљено 29. 6. 2021. 
  2. ^ а б Петковић, Гордана, ур. (2014). „Слово Ђирилово – Годишњак библитеке „Браћа Настасијевић”, број 11” (PDF). Библиотека „Браћа Настасијевић" Горњи Милановац. стр. 25. Приступљено 29. 6. 2021. 
  3. ^ а б в Глишић, др Миломир; Илић, Душан Д.; Лазаревић, Александар; Мандић, Радмило Лале; Марковић, Мирослав Лаф; Ристић, Миодраг (2003). Стари Милановац. Горњи Милановац: Скупштина општине Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 114. 
  4. ^ „Цркве и манастири”. Туристичка организације општине Горњи Милановац. Приступљено 29. 6. 2021.