Наташа Бундало Микић

Наташа Бундало Микић (Нови Сад, 26. новембар 1983) српска је песникиња, књижевница и критичарка.

Наташа Бундало Микић
Наташа Бундало Микић
Лични подаци
Датум рођења(1983-11-26)26. новембар 1983.(40 год.)
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
Образовањепрофесор српске књижевности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Књижевни рад
Језик стварањасрпски језик
Жанрпоезија, проза, критика

Биографија уреди

Школовање уреди

Основну школу „Жарко Зрењанин” завршила у Новом Саду (19901998), Гимназију „Лаза Костић” завршила у Новом Саду (19982002), дипломирала на Одсеку за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду (20022012).[1]

Остало уреди

Радила је као секретар Друштва књижевника Војводине (20162017). Ради као секретар Друштва новосадских књижевника од оснивања (2018), и од 2020. као библиотекар у Градској библиотеци у Новом Саду.[1]

Члан је Међународног фестивала поезије и кратке приче „Сцена свих креативних”. Члан Друштва књижевника Војводине и Друштва новосадских књижевника.

Дела уреди

Поезијом, прозом и критикама заступљена у часописима: Уметнички хоризонт (2016, 2017), Македонска Виделина (2018), Дневник (2018), Траг (20172018, 2020), Нови духовни мост (2020). Заступљена у зборницима и алманасима: Има нека тајна веза: зборник посвећен Д. Трифуновићу, Нови Сад, 2016; Песничка република, Ново Милошево 2016, 2017; Критичари о Бапи, Банатски културни центар, Ново Милошево 2018; Алманах прича Друштва новосадских књижевника, 2019; Алманах поезије Друштва новосадских књижевника, 2020; Алманах есеја Друштва новосадских књижевника, 2021.[1]

Књиге уреди

Награде уреди

О поезији Наташе Бундало Микић уреди

Трећа по реду збирка поезије, Трећи круг снова, Наташе Бундало Микић представља досад најзрелију њену песничку књигу, и по дубини имагинативног продора у језик, и по судару ониричког и стварносног, и по лепези мотива за стварање. Сан као поетички алат налази се у епицентру намере да се демистификује реални свет са својим привидима. Песникиња отвара питања и о самој песми, њеном бићу, настајању и мисији песника у свакодневном животу. Ту су и амбвалентни однос женског и мушког принципа, страх од стварности, нелагоде и демонске сенке у књижевном жовоту, бег у сањарење и лирски забран. Три је темељни број, израз божанског, и у човеку и у космосу. Круг је, пак, проширена тачка, симбол заштите, савршеност и хомогеност, алфа и омега, симбол времена. Трећи круг снова Наташе Бундало Микић доноси широк регистар тема обрађен на сериозан начин, али, такође, и са иронијске и критичке тачке, чиме се релативизује озбиљност замки и опасности на сваком кораку.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б в Лексикон писаца српске књижевности. [Том] 1, А-Б. Нови Сад: Матица српска. 2021. стр. 493. ISBN 978-86-7946-342-5. 
  2. ^ а б „Odabrani laureati nagrade "Stražilovo" za 2019. godinu”. 8. 8. 2019. Приступљено 11. 5. 2022. 

Спољашње везе уреди