Нацрт:Дњепропетровски манијаци
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Дњепропетровски манијаци" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник MareBG (разговор | доприноси) на датум 25. март 2024. у 10:08. (освежи) |
| Дњепропетровски манијаци | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Виктор Сајенко и Игор Супрунјук |
| Држављанство | Украјина |
| Криминални подаци | |
| Казна | Доживотна |
| Држава | Украјина |
Дњепропетровски манијаци су украјинске убице које су током јуна и јула 2007. године у року од две недеље убили 21 људи. То су били Виктор Сајенко и Игор Супрунјук. Обоје су имали само 19 година. Рођени ду у Дњепропетровску, четврти највећи град у Украјини. Снимили су 4 убиства и сликали више од 100 слика.
Убиства уреди
Прва жртва била је Екатерина Илценко. Последњих неколико сати разговарала је са њеном другарицом, како се провела на одмору у Турској. Око 10 сати, њена другарица иде кући и Екатерина је одлучила да је испрати до њене куће. На повратку, Игор и Виктор су је напали чекићем. Њено тело је пронашла њена мајка у јутарњим сатима. Екатерина је имала само 33 године. Само сат времена након првог убиства, десило се још једно. Било је ноћи где су се десила више од 3 убиства.
7-ог јула, два четрнаестогодишња дечака их насеља Пидхородне су нападнута. Један је преживео и пријавио случај полицији, међутим полиција му није веровала, чак је и мислила да је он одговоран за убиства, мада следећа убиства су потврдила друго.
12-ог јула, био је најгори дан за Сергеја Јаценка. Тог дана око 14:30, отишао је бициклом да посети свог унуче. За то време, Игор и виктор су чекали и снимали, чекајући не било кога да прође поред њих. Желели су да сниме њихово убиство. Пола сата касније, Сергеј коначно пролази поред њих. Виктор је снимао. Игор је једном ударио Сергеја чекићем и он пада са бицикле. Они су га онда повукли са стране пута, и Игор почиње да га непрестано удара чекићем по лицу. Сергеј је имао 48 година и његово тело је пронађено 4 дана касније.
Неколико дана касније, 14-уг јула, 45-огодишња Наталија Мамарчук је возила свој скутер близу села Дијивка. Игор и Виктор су је изударали чекићем све док је нису убили. Неколико људи су их видели и покушали да их ухвате, али су нажалсот побегли.Након тога, за само два дана, још 13-оро је убивено.
Није им било битно да ли је особа била мушко или женско, дете или старија особа. Многе жртве су осакаћене и мучене; неким жртвама су ископане очи док су биле још живе. Једној трудници је исечен фетус из материце. Пре него што су почели да убијају људе, убијали су животиње. Комшиница је рекла како је Игор имао хрчка и да је волео животиње, али слике које је он имао на његовом телефону говоре друго.
Трећи учесник уреди
Александра Ханжа је учествовао у неколико крађа, знао је да шта је радио је погрешно, али требао му је новац. Никога није убио, само је крао. Он је, као Игор и Виктор, ухапшен 2009. године. Он је пуштен из затвора 2019. године. Ожењен је и има двоје деце.
Хапшење уреди
Сво тројица су ухапшени 2009. године. Игор и Виктор су добили доживотну робију. Мада са свим доказима, њихови родитељи мисле да они нису криви, мисле да нису починили никакв злочин, да их је неко окривио, и да је полицији било битно да ухапсе било кога. Они су се 3 године трудили да докажу путем суда правде Европске уније да су шихови синови невини, али без успеха.
Игорови родитељи говоре како је Игор знао фотошоп, чак су показали слику где је едитовао себе како седи поред реке Дњепар. То звучи уверавајуће, али најважнији и највећи доказ је видео који су он и Виктор снимили, мада и поред тога њихови родитељи мисле другачије.