Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да

Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да први пут се јављају на старим ан­тич­ким кар­то­гра­фи­јама; ма­пи из­ра­ђе­ној на основу података из Пто­ло­ме­је­ве Ге­о­гра­фи­је и Рим­ска пут­не ма­пе – Табуле пеутингеријане.

ПредусловиУреди

Бе­о­град као један од најстаријих градова у Европи, чија се прва насеља и бе­де­ми уз­ди­жу на рту из­над ушћа ре­ке Са­ве у Ду­нав, датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је он постао римско насеље Сингидунум.[1][2] У то­ку ве­ков­них ми­гра­ци­ја становништва и освајача са ис­то­ка запада и севера, назив Бе­лиград (од старобугарског Бѣлградъ и као Бѣлиградъ) први пут је забележено 878. године, док је град био у саставу Бугарске царевине, за владавине светог цара Бориса I, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве и остао је јед­на од нај­ва­жни­јих ка­пи­ја како према Итоку тако и пре­ма За­па­ду. У Таквим условима Бе­о­град и срп­ске зе­мље по­ја­вљу­ју се по први пут на нај­ста­ри­јим ге­о­граф­ским при­ка­зи­ма европ­ског континента у античком периоду. Подаци са ових најстаријих картографија, и у ка­сни­јем вишевековном периоду (због не­по­зна­ва­ње терена) биће дуго ре­про­дукоовани, и обележиће об­но­вље­ну кар­то­гра­фи­ју Европе из 15. ве­ка, тако да ће не само Београд већ и те­ри­то­ри­ја Ср­би­је би­ти дуго при­ка­зи­ва­на пре­ма Пто­ло­ме­је­вим, по­сред­ним из­во­ри­ма.[3]

ИсторијаУреди

Према расположивим исто­риј­ским из­во­рима данас се по­ми­њу само два де­ла кла­сич­них ге­о­гра­фа, или два при­ме­ра ан­тич­ке кар­то­гра­фи­је која се први пут јављају у ка­сни­јим ре­про­дук­ци­ја­ма:

  • Пто­ло­ме­је­ве Ге­о­гра­фи­је, ма­пе из­ра­ђе­не пре­ма по­да­ци­ма Птоломеја и
  • Рим­ске пут­не ма­пе — Табуле пеутингеријане (лат. Tabu­la Pe­u­tin­ge­ri­a­na).

На обе картографије Бе­о­град је упи­сан под сво­јим нај­ста­ри­јим по­зна­тим име­ном, Сингидунум (лат. Sin­gi­du­num).

Римска путна карта светаУреди

Рим­ска пут­на кар­та све­та или Табула пеутингеријана, на­чи­ње­на је у об­ли­ку свит­ка са обе­ле­же­ном мре­жом глав­них и спо­ред­них пу­те­ва, на­се­ља, реч­них то­кова, по­не­ком пла­ни­ном, као и са на­зи­ви­ма рим­ских по­кра­ји­на. На мапи су приказани и на­зна­че­ни рим­ски пу­те­ви који су во­ди­ли пре­ко те­ри­то­ри­је Ср­би­је, дуж реч­них то­ко­ва Ду­на­ва, Са­ве, Дри­не, Ве­ли­ке Мо­ра­ве, Ни­ша­ве, Ти­мо­ка, То­пли­це и Ибра.

Об­лик ма­пе био је при­ла­го­ђен по­тре­ба­ма пут­ни­ка (слично данашњим туристичким картама), на начин којим је чи­та­ва при­ка­за­на те­ри­то­ри­ја не­при­род­но из­ду­же­на у прав­цу ис­ток – за­пад. Ова карта света слу­жила је као прак­ти­чан при­руч­ник, са­ста­вље­на на осно­ву по­да­та­ка са те­ре­на из пр­ве по­ло­ви­не 4. ве­ка. На те­ри­то­ри­ји Ср­би­је уцр­та­но је око че­тр­де­сет ста­ни­ца.[4]

Путна карта Табула пеутингеријана која приказује Београд (Singiduno) и његов положај на ушћу Саве у Дунав и друге речне токове, дуж којих су били римски путеви, насеља и планински венци, налази се у Националној библиотеци у Бечу.

Tabula Peutingeriana, segm. VII: Municipio X Iovis Pago XII Idimo XVI Horrea Margi XVII Presidio Dasmini XV Praesidio Pompei XII Gramrianis XIII Naisso XXIIII Romesiana XXV Turrib(us).
 
Појтингерова табла територије данашње Србије (лат. Tabula Peutingeriane VII).[a]
Бројеви на табле приказују део станица на простору данашње Србије; 1. Singidunum (Београд), 2. Margum (Кулич, код Смедерева), 3. Viminacium (Костолац), 4. Idimmum (Медвеђа), 5. Horreum Margi (Ћуприја), 6. Praesidium Pompei (Бован, код Алексинца), 7. Naissus (Ниш), 8. Remesiana (Бела Паланка), 9. Turres (Пирот).[5]

По свом садржају, у географском смислу, Појтингерова карта је богатија од карата из Птоломејеве „Географије” јер сем топонима којима су означена насеља и реке, убележени су путеви, растојања и планински венци.

Птоломејева „Географија”Уреди

Бројна до­стиг­ну­ћа ан­тич­ке на­у­ке у обла­сти астро­но­ми­је и ге­о­гра­фи­је си­сте­ма­ти­зо­ва­на су и об­је­ди­ње­на у ра­до­ви­ма Кла­у­ди­ја Пто­ло­ме­ја (лат. Cla­u­di­us Pto­le­ma­eus 87—150), про­сла­вље­ног астро­но­ма и ге­о­гра­фа алек­сан­дриј­ске шко­ле. Те­ри­то­ри­ја Ср­би­је у овој систематизацији об­у­хва­ће­на је у окви­ри­ма рим­ских про­вин­ци­ја До­ње Па­но­ни­је и Гор­ње Ме­зи­је, али ипак у це­ли­ни гледано, њен опис оста­је на ни­воу гру­бе ге­о­граф­ске ски­це.

На ма­па­ма ра­ђе­ним пре­ма Пто­ло­ме­је­вој „Ге­огра­фи­ја” пр­ви пут су на­зна­че­не ге­о­граф­ске ши­ри­не и ду­жи­не за сва­ку тач­ку. Међутим по­да­ци уно­ше­ни за Београд и данашњу Србију биле су у не­знат­ном бро­ју, јер су подаци уношени на основу не­по­сред­ног уви­да.[6]

Међу 27 карата и 8 књига Птоломејеве „Географија“, односно на деветој табли Европе према латинском рукопису Urbinas 82 записана су имена насеља међу којима и Singidunum (Београд), Taurunum (Земун) и Tricornium (Ритопек) на данашњој територији Београда. Градови су обележени топографским знацима, правоугаоником, а неки од њих другим графичким симболом који означава каструм. Карте прате текст Птоломејеве географије на којима се види положај и распоред важнијих насеља са назнакама врсте насеља и именима, али често исписаним на погрешном месту.

Не­по­зна­ва­ње те­ре­на обе­ле­жи­ће и об­но­вље­ну кар­то­гра­фи­ју 15. ве­ка а Београд и те­ри­то­ри­ја Ср­би­је би­ће при­ка­зи­ва­на пре­ма Пто­ло­ме­је­вим, по­сред­ним из­во­ри­ма.[7]

 
Балканско полуострво на Птоломејевој карти

Називи места на старим картама данашње територије Београда.[6]

Аутор Београд Земун Ритопек Гроцка
Птоломејева „Географија” (100 — 178) Singidunum Taurunum Tricornium
Конрад Појтингер (1465 — 1547) Singiduno Tauruno Tricornio Monte Aureo

НапоменеУреди

  1. ^ У питању је копија, која се налази на папирном свитку, широком 0,34 и дугачком 6,75 метара.

ИзвориУреди

  1. ^ Никола Тасић (1990). „Винча и њена култура”. Ур.: Владислав Поповић. Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд. Приступљено 23. 7. 2016. 
  2. ^ „Град Београд - Историја (Антички период)”. Beograd.org.rs. 5. 10. 2000. Приступљено 23. 7. 2016. 
  3. ^ Београд над Дунавом: Према европским картографским изворима XVI–XIX века, Библиотека града Београда, Картографска збирка Аћимовић. 2008.(Београд : Чигоја). – 66 стр.
  4. ^ И. Синдик: Старе књиге југословенских земаља. I Појтингерова Табла и типови средњовековних карата, Веоград 1931; Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 35-37 (Г. Шкриванић)
  5. ^ „Зоран Симоновић: Путеви, каравански саобраћај и безбедност на путевима средњовековне Србије”. Arhivnis.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 27. 10. 2012. Приступљено 13. 10. 2011. 
  6. 6,0 6,1 G. Tomović: Teritorija Srbije na kartama do 1600. godine, Srbija i susedne zemlje na starima geografskim kartama, Galerija SANU, Beograd,1991
  7. ^ Томовић Г. 1991 Србија на старим географским картама од антике до краја XVI века, Београд.

ЛитератураУреди

  • Ju­go­slo­ven­ske ze­mlje na sta­rim ge­o­graf­skim kar­ta­ma: XVI, XVII i XVI­II vek / [Из­бор и тек­ст] Си­ни­ша Жив­ко­вић. – Бе­о­град: Ју­го­сла­ви­ја ЕКО : Н­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је, 1990.
  • Ср­би­ја и су­сед­не зе­мље на ста­рим ге­ограф­ским кар­та­ма • Ser­bia and the ne­ig­hbo­ring co­un­tri­es on early maps. – Бе­о­град : Га­ле­ри­ја СА­НУ, 1991.
  • Шка­ла­ме­ра, Жељ­ко: Ка­та­лог Кар­то­граф­ске збир­ке Аћи­мо­вић. – Бе­о­град : Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да, 1991. [Ру­ко­пис] Sta­re kar­te, gra­vi­re i fo­to­gra­fije iz zbir­ke Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­daOld maps, en­gra­vings and pho­to­graphs col­lec­tion of the City Mu­se­um of Bel­gra­de. – Бе­о­град : Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да, б. г. [Ком­пакт диск]

Спољашње везеУреди