Најсар
Најсар (ест. Naissaar; швед. Nargö; нем. Nargen) средње велико је острво смештено уз северну обалу Естоније, у Финском заливу Балтичког мора. Са површином од 18,6 км² највеће је естонско острво у Финском заливу. Острво је благо издужено у смеру север-југ у максималној дужини од око 8 километара, док је максимална ширина око 3,5 километара. Удаљено је неких око 8,5 километара северно од града Талина, а административно припада округу Харјума.
| Изворно име: Naissaar | |
|---|---|
 | |
.png)  Најсар | |
| Географија | |
| Координате | 59° 34′ 00″ С; 24° 31′ 00″ И / 59.566667° С; 24.516667° И |
| Околне водене површине | Фински залив (Балтичко море) |
| Површина | 18,6 km2 |
| Дужина | 8 km |
| Ширина | 3,5 km |
| Висина | 27 m |
| Највиши врх | Куниламаги |
| Администрација | |
| Округ | Харјума |
| Покрива подручје | Северна Европа |
| Становништво | 3 (2011.) |
Највиша тачка на острву је брдо Куниламаги са надморском висином од свега 27 метара. На острву се смењују подручја обрасла четинарским шумама са стеновитим и каменитим голетима. Према подацима са пописа становништва из 2011. на Најсару су живела свега 3 становника, иако је пре Другог светског рата на острву живело око 450 становника шведског порекла.
Током совјетске владавине над Естонијом на острву се налазила војна база и приступ острву је био строго забрањен.
Острво је данас значајно туристичко подручје. Реновиране су све некадашње шведске куће, а обновљена је и у рад пуштена и ускотрачна пруга која саобраћа преко целог острва. Први светионик саграђен је 1788, док је садашњи светионик висок 47 метара саграђен 1960. године.
